У ЧАЧКУ ПОСТОЈИ ВИШЕ ОТКУПЉИВАЧА РАЗНИХ ВРСТА СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА
Готово да нема дана да се негде не појави нова дивља депонија. Нису поштеђени ни рециклажни платои, а на територији Чачка има их 35. Иако су посуде јасно означене по врсти отпада, често су ови платои затрпани разним смећем, као што је то недавно било на локацији у близини Атеничког гробља. Картон, папир, лименке, најлон, стакло, ПЕТ и друге разне врсте пластике…, све оно што се може рециклирати, а за шта у Чачку постоји више откупљивача. Док метал и картонски отпад грађани најчешће (про)дају независним сакупљивачима секундарних сировина, којих је у Чачку, према неким евиденцијама, између 300 и 400, за остале врсте отпада готово да се не зна где се и по којој цени могу предати. Велики део, заврши на депонији или дивљим сметлиштима, посебно из индивидуалних домаћинстава. Примери из света, па и из суседних држава, показују да је могуће поштедети природу, а тиме и човека, као и то да је отпад и те како исплатива сировина. У овом броју „Чачанског гласа“ разговарали смо о овој теми са неким откупљивачима у Чачку.
Градска управа за урбанизам Чачак издала је до сада 44 дозволе за управљање отпадом. Истина, један део оператера, из разних разлога, престао је са обављањем ове делатности и није продужио своју дозволу. Према речима Наташе Илић, шефа Службе за заштиту животне средине, већина дозвола издата је за складиштење отпада, а мали број се односи на третман, односно, рециклажу.
– Закон о управљању отпадом је усвојен 2009. године. Локална самоуправа издаје дозволе за сакупљање и транспорт неопасног отпада и дозволе за складиштење и третман истог отпада. Рок важења дозвола је пет година за сакупљање и транспорт и 10 година за дозволе за складиштење и третман – наводи Наташа Илић и додаје да су најзаступљенији оператери који се баве складиштењем и механичким третманом металног отпада.
Фото: „Технопапир“ 
Предузеће „Технопапир“ са седиштем у Земуну постоји скоро две деценије и има седам представништава у Србији. Од Нове године почеће да послују у оквиру велике компаније „Hamburger Recycling Srbija“. Већ десетак година има пословницу и у Чачку, у Булевару Танаска Рајића, у Љубићу. На овој адреси врши се пријем, балирање и привремено складиштење прикупљених секундарних сировина. Тренутно се ради на скупљању картона, архива, новинског папира, разних врста фолије, стакла, лименки, а ускоро ће почети и са ПЕТ амбалажом.
Милош Јаковљевић, менаџер пословнице „Технопапира“ у Чачку потврђује да грађани још немају довољно свести о томе колико је важно селектовати и одлагати отпад на прави начин.
– Још код нас није, као у Европи, заживела култура у том сегменту, није пробуђена свест о важности селекције и рециклаже отпада. Једини напредак су предузећа и фирме, јер се у више од 90 одсто њих ради примарна селекција. За сваку преузету робу издајемо документ о кретању отпада, што је наша законска обавеза. Са друге стране, грађани још не препознају значај – сматра Јаковљевић.
Откуп се врши од физичких и правних лица, а цена зависи од количине прикупљеног отпада који се може рециклирати. Посебно значајно је што „Технопапир“ откупљује и стакло, што, иначе, ради веома мали број оператера у Србији. Са друге стране, у готово сваком домаћинству бацају се веће количине овог отпада, а посебан проблем су стаклене флаше из угоститељских објеката.
– Многим кафићима и кафанама поделили смо пластичне контејнере за сакупљање стаклене амбалаже. Али, то је готово неупотребљиво, јер у истим контејнерима заврши и други отпад, храна, чепови, пластика – наводи Јаковљевић.
Спремни су у „Технопапиру“ и на сарадњу са чачанским школама, пре свега да би младе подстакли да се на правилан начин односе према животној средини.
– Радили смо преузимање старог папира од школа, али веома мало, јер није било великог интересовања. Можемо да се договоримо, да дођемо и преузмемо прикупљени папир, па и да наградимо децу за њихов труд. Ускоро ћемо у Чачку имати аутоматску пресу за балирање папира, која ће нам знатно олакшати посао. Такође, одмах после Нове године на више локација у Чачку поставићемо контејнере „Технопапира“ где се може убацивати селектовани отпад – најављује Јаковљевић.
Предузеће „Хизна“ од пре годину дана узима од других откупљивача картон, а и сами раде откуп, који затим прерађују у својим погонима за сировину. Производе месечно око 500 тона картона који користе у сопственој производњи.
– Ми смо толико корисни за ово друштво, као пчеле! Али о томе има веома мало информација – каже Драги Дидановић, директор „Хизне“.
Готово све врсте селектованог отпада, а који се може рециклирати, грађани могу довести и на локацију ЈКП „Комуналац“ у Улици Николе Тесле 42 (локација стари „Технос“), радним данима од 7 до 15 часова.
В. Т.
