Јабуке видовача и илињача, крушка лубеничарка, белошљива и црвена ранка, облачинска и вишња циганчица, неке су од старих сорти које су красиле скоро сваки воћњак у Србији. Многе од њих рађају добро и редовно, одличних су својстава, не само када је реч о борбености са болестима, штеточинама и неминовним еколошким променама, већ и у погледу квалитета плодова, њихове ароме, садржаја шећера, антиоксиданаса… Сада их је веома мало, јер су тржиште и савремена воћарска производња наметнули „друга правила“. Понегде је остало тек понеко стабло, које рађа, како често кажу, за претке и из ината.
Да би се сачувало ово значајно национално и природно богатство, стручњаци Института за воћарство Чачак, у оквиру пројекта „Инвентаризација, колекционисање, евалуација и очување аутохтоних генотипова јабучастих и коштичавих врста воћака у Републици Србији у циљу одрживог коришћења генетичких ресурса“, у протеклих годину дана лоцирали су и пописали око 60 аутохтоних генотипова, пре свега, на простору југозападне Србије. Пројекат, који је финансирало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, значајан је не само за научнике, већ и воћаре и прерађиваче. Ово је, уједно, одговор на све већу потражњу здраве хране, као и на добар тренд заштите животне средине. О резултатима и циљевима пројекта разговарали смо са др Иваном Глишић, која је руководила тимом својих колега стручњака.
Она наводи да је простор Балканског полуострва и саме Србије веома богат генетичким ресурсима јабучастих (јабука и крушка) и коштичавих врста воћака (шљива и вишња), које чине аутохтони генотипови, природне популације и дивљи сродници ових врста. Они су запостављени, јер је аграрна политика дуго фаворизовала новије, супериорније сорте зарад бољих резултата у производњи. Ипак, у новије време неке старе сорте, баш због добрих прерађивачких особина, поново су на цени.
Тип црношљиве, Гледићке планине, Краљево 
Тип белошљиве, Гледићке планине, Краљево
– Лоцирали смо и пописали 17 аутохтоних генотипова јабуке, 17 крушке, 14 шљиве и десет вишње. Оне су нам значајне за оплемењивање и стварање нових сорти, као извор особина као што су, пре свега, отпорност на сушу, мраз, проузроковаче економски најзначајнијих болести и штеточине, прилагођеност на „скромније“ земљиште, као и специфичан квалитет плода, висок садржај растворљивих сувих материја, шећера, биоактивних компоненти… Створили смо богату колекцију аутохтоних генотипова ових врста воћака, односно почетног материјала за савремене оплемењивачке програме који имају за циљ добијање нових квалитетних генотипова јабуке, крушке, шљиве и вишње, прилагођених агроеколошким условима наше земље – објашњава др Глишић.
Лоцирање и пописивање аутохтоних генотипова рађено је на подручју Ваљева, Краљева, Крушевца, Лесковца, Новог Пазара, Ужица, Чачка, Аранђеловца, Ариља, Горњег Милановца, Ивањице и Лучана.
Видовача 
Илињача, ужичка Трнава
– За годину дана успели смо да издвојимо генотипове и да их оклемимо у циљу будућег испитивања у истим условима. Окалемљено је десет генотипова јабуке и 16 генотипова крушке, док је код преосталих спроведена оштра резидба у циљу стимулисања вегетативног пораста и обезбеђења калем-гранчица за калемљење у предстојећем периоду. Радићемо даља испитивања, како бисмо проверили једногодишње и добили поузданије резултате – најављује др Глишић.
Како и она потврђује, неке аутохтоне сорте потпуно су нестале. Оно што је остало, углавном је у старим, запуштеним воћњацима, на окућницама, на рубовима парцела. Кад је година добра, род аутохтоних сорти шљиве се покупи, најчешће за ракију, а ако нема рода, није велика штета, јер се у њих готово ништа не улаже. У интензивној производњи готово их нема. Изузетак је црвена ранка, коју веће дестилерије откупљују или подижу нове засаде, уз примену интензивнијих технологија гајења. Наша саговорница наводи и пример Драгише Маринковића из Горње Црнуће код Горњег Милановца, који има неколико хектара црвене ранке од које има солидан приход. Иначе, стручњаци Института су у ранијим пројектима радили клонску селекцију и сертификацију црвене ранке и драгачевке.
Летња крушка из Јездине 
Лубеничарка, Јездина
– Ми смо већ направили неке кораке у производњи садног материјала. Издвојили смо већи број клонова црвене ранке и применом савремених метода разможавања као што је културе ткива добили смо садни материјал, који је сада у фази пораста. Он ће нам послужити за даље проучавање клонова и издвајање оних са најбољим особинама. То је само један од корака у производњи безвирусног садног материјала, кога на тржишту нема – каже др Глишић и најављује да ће Институт у блиској будућности заинтересованим воћарима моћи да понуди управо такве саднице.
Интересовање за старе сорте воћа влада свуда у свету, посебно што се многе од њих могу гајити у интегралној и органској производњи. У заштити генетичких ресурса воћака дуго се ради у многим земљама, посебно у Француској и Немачкој, где носе епитет „националног блага“, попут језика и писма. У тим земљама оне су заштићене и на адекватан начин се користе за прераду за веома скупе и цењене производе, попут неких ракија, вина… Чачански Институт за воћарство, иначе, има дугу традицију колекционисања, проучавања и коришћења аутохтоних генотипова за оплемењивачке програме, као и програме директног увођења у производњу. Процес стварања колекције започео је још од оснивања и он се наставља и дан-данас.
В. Т.
Фото: Институт за воћарство Чачак
ТРИБИНЕ И РАДИОНИЦЕ О ЗНАЧАЈУ ОЧУВАЊА СТАРИХ СОРТИ
У циљу подизања свести о значају очувања и одрживог коришћења генетских ресурса, стручњаци Института одржали су две трибине на Огледном добру „Радмиловацˮ Пољопривредног факултета у Београду за представнике пољопривредних саветодавних и стручних служби, а у Чачку и Новом Пазару била је и промоција за произвођаче, ученике и све заинтересоване за ову област.
СТАРЕ СОРТЕ ИНТЕРЕСАНТЕ ЗА ПРЕРАДУ
Добре особине аутохтоних сорти чине их интересантним за прерађивачку индустрију која директно утиче на њихово ширење у производњи. Пример су будимка, стара сорта јабуке која је и даље најбоља за производњу концентрата, шљива црвена ранка, посебно цењена међу произвођачима ракије, облачинска вишња, због могућности разних видова прераде. Карактеристике плодова појединих аутохтоних генотипова специфичне су за одређене локалитете, што пружа могућност заштите њиховог географског порекла, као и добијених производа, наводи се, поред осталог, у извештају Института за воћарство.
ЈАБУКЕ СА ДУЖИМ „РОКОМ УПОТРЕБЕ“
Стручњаци чачанског Института урадили су и молекуларну карактеризацију седамнаест колекционисаних аутохтоних генотипова јабуке. Издвојена су два генотипа са способношћу за трајније складиштење, што их чини потенцијално добрим „родитељима“ за стварање неких ових сорти са дужом трајашношћу плода.
