У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ „МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ“ И ОВЕ ГОДИНЕ МОГУЋНОСТ УПИСА ЂАКА ЗА ЦЕЛОДНЕВНУ НАСТАВУ
Баш као у песми Љубивоја Ршумовића, певају прваци I/3 одељења у ОШ „Милица Павловић“. Јер они, њих 27, своју учионицу доживљавају као кућу у којој стичу прва важна знања, али и играоницу, вежбаоницу, позорницу… На Ршумов стих „штета што не ради ноћу“, могу одговорити „али, ту смо целог дана“. Баш тако, од 1. септембра прошле године, по одобрењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у тој школи, поред четири „редовна“, уписано је и једно одељење које похађа целодневну наставу. Планирају да и наредне школске године наставе са овом праксом, а уколико буде интересовања, биће отворено још једно одељење првог разреда за целодневну наставу.
Како објашњава учитељица Катарина Габоровић, члан тима за односе са јавношћу у ОШ „Милица Павловић“, овај вид је комбинација редовне наставе и продуженог боравка. Деци су у школи од 7.30 до 15.30. Наставу, поред Катарине, држи и учитељица Гордана Дамњановић. Њих две су поделиле предмете према својим афинитетима и раде у две смене. Деца, одмах после предавања из одређеног предмета, раде домаће задатке, а када родитељи дођу по њих, кући се враћају без школских торби. Време код куће остаје им за игру и „дружење“ са породицом. Свеске и књиге носе само за викенд, када родитељи могу „испратити“ шта дете учи, да ли му је потребна додатна помоћ.
– Прошле године тек у августу смо добили одобрење Министарства. Тако да смо били без икакве „рекламе“, али је било велико интересовање родитеља за целодневну наставу. Ово одељење је најбројније од свих првака – наводи учитељица.
Према њеним речима, у време короне, када су часови углавном скраћени на 30 минута, овакав вид наставе је показао многе предности. Више је времена за редовну наставу, обнављање, утврђивање градива, питања, додатну и допунску наставу, домаће задатке. А остане још много и за игру. Једноставно, учитељица „прати“ децу и када види да „креће“ умор, прекида часове и тада почиње музика, плес, вежбе, излазак у двориште… Велика учионица је подељена на неколико делова. Поред класичних клупа, ту је и угаона гарнитура за одмор уз телевизор или разне друштвене игре (шах, монопол, пазле, твист, квизови знања…). Поред је позорница за песму и глуму, део за ужину, струњаче за фискултуру. Поред тога, у истом простору се одржавају биоскопске представе, ликовне радионице…
– Кључна је смена активности, а то нам омогућава и овакав мултифункционалан простор. Сваки дан почињемо гимнастиком уз музику, па тек онда имамо класичан час… А сваке седмице ђаци сами бирају шта би волели да раде, тако да увек има нешто ново и за децу занимљиво – објашњава Катарина Габоровић, признајући да је и њима, просветним радницима, све то донело лепу динамику и једну посебну радост, иако је, каже, и сама била у почетку скептична. Овакав начин рада улива деци осећање слободе избора, а за учитеље је и велики изазов, јер захтева сталну креативност, посвећеност… Много је важна и добра комуникација два учитеља, да имају сличан приступ деци, начин рада.
Док разговарамо са учитељицом, деца су се организовала у групе. Неки седе у клупама и читају, а већина игра шах, „не љути се човече“ или просто су смислили неку нову забаву… Неколико њих веома радо излази на позорницу, да нам покажу како су научили да глуме. Све ово, потврђује Катарина, доприноси да се у деци развију осећања заједништва, групног рада, а уједно самосталности и сигурности.
Ови ђаци у школи имају три оброка (доручак, ручак и ужина) и како су нам многи рекли, баш им се све свиђа што спремају у школској кухињи. Све то родитељи плаћају 210 динара дневно (око 4.000 динара месечно).
Пандемија је многе планове „покварила“, јер су учитељице желеле деци да приближе све установе културе, да их чешће воде у парк, на Мораву, да са вероучитељима Милошем и Ђорђем иду у цркву, да сарађују са целодневним одељењима у другим школама. Надају се да ће следеће школске године имати много више прилике да све ово остваре.
В. Т.
Фото: Ђорђе Чоловић
ЂАЦИ О ЦЕЛОДНЕВНОМ БОРАВКУ:
– Свиђа ми се много овде, посебно што имамо највећу учионицу, бину и две учитељице. Код нас је другачије то што смо највише заједно, што се играмо и увек имамо физичко и ликовно. Ја волим и математку. (Нађа Стеванић)
– Наша школа је лепа, а волим све предмете које имамо, посебно математику. Волим и да глумим. Од све деце ми смо најдуже у школи, али мени то није напорно и нимало досадно. Кад завршимо часове, имам доста времена и за фудбал. (Огњен Каранац)
– Волим свако јутро да дођем у школу. (Новак Симеуновић)
ПРОМО ФИЛМ
Епидемиолошка ситуација је променила уобичајан начин представљања школе, одлазак у предшколске установе или кроз акцију „отворена врата“. Због тога је недавно снимљен промотивни филм, у коме су запослени и ученици представили све програме и садржаје у ОШ „Милица Павловић“.
– Одлучили смо да искористимо интернет и медије и да представимо школу кроз видео снимак. Кроз промотивни филм показали смо наше потенцијале, све оно што школа може да понуди будућим ђацима првацима, а онда и у вишим разредима. Уједно, приказали смо достигнућа и резултате наших ученика кроз такмичења, роботику и друге активности, у којима смо пионири у Чачку – истиче Ђорђе Чоловић, веоручитељ и ПР школе.
Промо филм може се видети на сајту, инстаграму, фејбук страници и јутјуб каналу школе.
УПИС И ТЕСТИРАЊЕ ОД 1. АПРИЛА
Упис и тестирање за први разред у ОШ „Милица Павловић“, за школску 2021/22, почиње 1. априла. Уписују се деца рођена од 1. марта 2014. до 28. фебруара 2015. године. Тестирање се може заказати и преко еУправе или телефонским позивом (032 372 004). Сва документа, потребна за упис, укључујући и уверење о предшколској настави, школа прибавља по службеној дужности. Заинтересовани родитељи за сва питања о упису и тестирању, могу се обратити школском руководству, психологу Лидији Ћирковић и педагогу Драгани Радмилац, а о целодневној наставу и самим учитељицама.
– За ових годину дана позитивна су искуства о целодневној настави. Родитељи су углавном задовољни резултатима своје деце. Поред тога, могу боље да организују своје пословне обавезе и слободно време. И сада има интересовања, не само из овог, већ и из других дела града – наводи Лидија Ћирковић.
