ЧАЧАК, АТРИБУТИ КУЛТУРНЕ ПРЕСТОНИЦЕ: РИМСКЕ ТЕРМЕ И НЕКИ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ АРХЕОЛОШКИХ ЛОКАЛИТЕТА
Судећи по бројним археолошким локалитетима чачанска котлина и њено широко залеђе крију богато културно наслеђе из различитих епоха и били су одувек привлачно подручје за насељавање становништва. Током последњих пола века на територији града истражено је 18 локалитета из античког, касноантичког и рановизантијског периода. Археолошки налази на различитим локалитетима сведоче значајне цивилизацијске домете појединих заједница које су се настањивале на овом подручју. О неким од најзначајнијих локалитета, њиховим истраживањима, очувању и презентацији, као и реконструкцији Римских терми у самом центру града, сазнајемо више од археолога Александре Гојгић, кустоса Археолошког одељења Народног музеја у Чачку.
УМКЕ – АТЕНИЦА
По овом локалитету нас препознају у свету, кажеАлександра Гојгић и подсећа да је истраживање обављено 1958-1959. године. Локалитет се датује у старије гвоздено доба (VI-V век пре нове ере), а налази се на источној периферији Града Чачка, на десној обали Западне Мораве, у близини пута Чачак- Краљево. Откривене су две кнежевске хумке, тумули, (брда) са централним каменим гробним конструкцијама и великом количином гробног инвентара који је изузетан, како по квалитету тако и начину израде. Треба издвојити накит и делове ношње од злата, сребра, ћилибара и стакла, а као јединствен примерак код нас – добро очуваних делова точкова кола. Овај налаз је чачански крај и праисторијску збирку Народног музеја високо позиционирао на археолошкој карти Европе, наводи Гојгић.
ПОРТА ЦРКВЕ УСПЕНИЈА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Истраживање је обављено 2002-2006. године; датује се III-IV век наше ере.
Локалитет се налази на западној периферији Града Чачка, непосредно уз новоизграђену Цркву посвећену Успенију Пресвете Богородице, уз десну регулисану обалу реке Лупњаче, на око 250 метара од места где су раније откривене Римске терме. Откривени су остаци касноантичког маузолеја са изузетно богатом клесаном декорацијом, око кога је настала некропола са 71 гробном целином.
Гробни инвентар чинили су керамички пехари, метални предмети, накит, стаклене посуде, новац. Ово гробље је специфично због практиковања оба погребна ритуала (спаљивања покојника и скелетног сахрањивања), као и веома специфичних форми полагања покојника. Највише сличности има са касноантичким некрополама истраженим на простору југозападне Србије и северне Црне Горе (Радоиња, Коловрат, Комини), констатује наш археолог.
ГРАДИНА НА ЈЕЛИЦИ
Истраживање на локалитету започиње 1984. године и траје до данашњих дана са повременим прекидима, датује се у ВИ-ВИИ век наше ере. Локалитет се налази на једном од врхова северозападног дела планине Јелице, 7,5 км југозападно од Чачка, у атару села Граб. Најважнији хоризонт откривен на Градини припада времену рановизантијског царства, када су се за време цара Јустинијана I (527-565), у целом царству обнављали стари и подизали нови градови да би се империја спасила од најезде варвара које нису мимоишле ни Балканско полуострво.
Током досадашњих истраживања откривено је око 20 зграда профаног карактера, као и пет цркава. Број стамбених објеката, радионица и других грађевина вишеструке намене је био много већи што се може претпоставити и за број црквених грађевина. Од покретних налаза треба истаћи делове поликанделона-полијелеја, носача кандила налик савременим лустерима, ретке налазе црквеног живописа у Илирику VI века, као и два златна солида Јустинијана I и Јустина II. Градина на Јелици представља један од кључних локалитета за разумевање процеса који су се током рановизантијског периода одвијали на Балкану, у време сеобе народа и раног средњег века.
РИМСКЕ ТЕРМЕ
Грађевина је откривена 1970. године у центру Чачка и представља касноримско купатило и припада источним областима Римске провинције Далмације на граници са Горљом Мезијом. Подигнуто је, највероватније, крајем III и почетком IV века, а било је у употреби до 378. године и провале Западних Гота. С обзиром на то да је истраживањима откривено само купатило, тешко је претпоставити да ли је оно представљало део пољског имања или неког насеља. Након открића Римске терме су званично проглашене спомеником културе 14. априла 1970. године, потом су конзервиране према пројекту Радослава Прокића и презентоване од 1970. до 1972. године, а педесет година касније, средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, које је издвојило пет милиона динара, и под руководством Завода за заштиту споменика културе из Краљева, извршена је и њихова реконзервација, наводи археолог Александра Гојгић, кустос Народног музеја. Грађевина сличне основе и начина зидања откривена је и у Бељини код Чачка, датира око средине IV и прве половине V века, а представља највероватније део виле рустике.
Поводом обележавања пола века од открића Римских терми у центру Чачка, 29. и 30. октобра 2020. године, организован је дводневни научни скуп под покровитељством Министарства културе и информисања и Града Чачка, а у организацији чачанског Народног музеја. Један од иницијатора овог скупа и креатора пратеће изложбе на отовореном „Антички Чачак“, била је и наша саговорница. Том приликом заменик градоначелника Чачка Владан Милић је рекао да су Римске терме годинама биле запостављене, тако да је пре три године Град Чачак одлучио да заједно са Републиком уложи 1,2 милиона динара у реконструкцију локалитета и отовори га за јавност. Уследили су изградња и уређење Римског трга у непосредном прилазу локалитету. Град је потом подржао и другу фазу реконструкције.
– Купатило у Чачку припада раширеном типу малих римских купатила, за која се користи латински термин балнеум, балинеум. Грађевина је имала најмање осам просторија различитих величина и намена. Настала су из грчких јавних купатила и своју функцију су базирала на купалишном, здравственом и социјалном контексту. Представљала су средишта здравља и културе у којима су становници проводили доста времена уживајући у купању, спорту, дружењу, литератури, уметности, музици. Становници ових делова Римског царства често су се купали, углавном у поподневним сатима, након посла, а пре вечере. Посебно су била отворена за мушкарце, посебно за жене. Према једном сачуваном уговору, постојала је разлика у радном времену купатила током лета и зиме, а уобичајено је било да га жене користе у преподневним, а мушкарци у поподневним и вечерњим сатима. Улаз у купатило се плаћао, гардероба одлагала у за то предвиђене касете, потом се улазило у вежбаоницу где су се посетиоци мазали уљима и вежбали, а купање је почињало у просторији са топлим купкама. Након адаптације се одлазило у просторију са врућом кадом, одакле се могло отићи у просторију за презнојавање (данашњи соларијум), потом се вратити у топлу купку, где су по потреби могли да се организују разни медицински или козметички третмани и масаже током целе године. Купање се завршавало у просторији са кадом са хладном водом. Принцип по коме су саграђене Терме у Чачку карактеристичан је за ову врсту грађевина… Током ископавања пронађени су бројни делови керамичких и стаклених судова, делови накита, разне вредности и новац – прича Александра Гојгић.
Купатила у римском свету могла су да буду јавна и приватна, а њихово грађење и одржавање није био јефтин подухват, истиче наша саговорница археолог, зато што су захтевала старање о гориву за ложионицу, о води за купање и особљу које опслужује објекат. За коришћење воде из јавног акведукта плаћани су трошкови коришћења у зависности од протока воде у цевима. У осталим случајевима – снабдевање из цистерни или бунара, било је бесплатно. Развоју римских купатила највише су допринели проналасци константних загревања просторија и воде у кадама. Током III-II века с. е. у грчким колонијама на југу Италије и на Сицилији откривен је хипокауст, који је обухватао систем загревања просторије помоћу шупљег пода и шупљих зидова, који су загревани топлим ваздухом из пећи, која се налазила у ложионици. О систему хипокауста највише података је дао римски архитекта Витрувије… Изнад места за ложење налазила се подлога за котлове, која је често почивала на гвозденим носачима. Температура у купатилима зависила је и од соларне енергије, истиче Александра и објашњава да је употребом великих прозора и акумулацијом сунчеве топлоте у просторијама, остваривана знатна уштеда у горивима. Температура која је била потребна за загревање мањих купатила била је преко 150° – истиче Александра.
Римске терме у центру Чачка су незаобилазна локација за туристе, госте и посетиоце нашег града. Током августа и септембра, Терме ће бити отворене за посетиоце 24 сата, седам дана у недељи.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Народни музеј Чачак
