Ministarstvo zaštite životne sredine upozorilo je danas na veliku štetnost i pogubne posledice paljenja strnjike na njivama, i podseća da je neophodno primeniti efikasne, korisne i sigurne metoda zaoravanja žetvenih ostataka. Kako se navodi, u jeku jesenje sezone poljoprivrednih radova u Srbiji je aktuelno uklanjanje ostataka strnog žita ili kukuruzovine na njivama.
Loša praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi. Ovako uklanjanje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne, navodi se u saopštenju.
Štete namernih paljenja useva su višestruke. Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, jer se visokim temperaturama požara uništavaju korisni mikroorganizmi u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje njegova plodnost, a takođe se smanjuje sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem.
Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno o sadržaju humusa u zemljištu, i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje centrimetra humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame.
Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.
Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost.
Sa druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji, podsećaju iz Ministarstva zaštite životne sredine.
Paljenje strnjike koje se još uvek primenjuje u Srbiji kao nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva, predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu – GEF i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, realizuju kampanju širom Srbije sa apelom da se NE PALI STRNJIKA.
Izvor; MNA
