– Ми смо заборавили да су и раније лета долазила у „невреме“. Сећам се да је 1996. године јесен била толико топла да смо тек у новембру, на Аранђеловдан, наложили ватру. За славу, први пут! Нису нас овакве температуре само сад задесиле, него ми мислимо да никад није било горе – сећа се један Чачанин.
– Одговара ми! Радим напољу и хвала Богу, не смрзавамо се! – напомиње он.
– Не знам које је годишње доба, да ли је сада лето, пролеће, да ли је било зиме. Све је измењено и морамо да се прилагодимо, а организам није навикао на промене. У суботу је било толико топло, није ми одговарало напољу, ни да се склоним у кућу – каже Крстина Павловић.
– Није свеједно! Радим као возач и морам да укључим климу за расхлађивање. Није нормално у ово доба године – утисак је Светозара Лишанина.
– Одлично, све ми одговара! Нема никаквих проблема, имам све што ми је потребно – не жали се ни Светислав Ћурић.
– Нисам склон променама расположења, због времена, само што није добро за воће. Мени не смета, добро подносим – утисак је Петра Милекића.
Можда су нас изненадиле летње температуре последњих дана марта, али не жале се сви. Чачани са којима смо разговарали су средње и старије животне доби. Нарочито су оптимистични одговори старијих који добро подносе лето у рано пролеће. Или је само настављен нормалад след, пошто је пролеће стигло још у фебруару?
– Човек је млад, колико су му очувани крвни судови и кости. Ако су крвни судови здрави, велики и најситнији капилари који спроводе крв до сваке ћелије у организму, онда ће бити здрави срчани мишић, мозак, јетра, бубрези и остали витални органи. Очуване и јаке кости нам држе и подупиро тело, омогућавају нам да ходамо и радимо физичке послове – објашњава др Драган Вукашиновић, специјалиста опште медицине и субспецијалиста реуматологије.
Не оспорава ни медицина да осим физичких, има и психичких разлога. Колико ћемо заиста доживети промене у природи, зависи и од нашег типа личности и од животних навика.