ДИРЕКТОР У ДВА МИЛЕНИЈУМА
Андреја Андрић, дипл. инжењер грађевине несумњиво држи редак и јединствен рекорд као руководилац једног предузећа. На челу “Урбанпројекта”, у који је дошао 1978, налази се 36 година, тачније, од 1988. Толики руководећи стаж у урбаном развоју једног града мало ко да има, а вероватно је да уопште и нема. Завод за урбанизам и пројектовање “Урбанпројект” Општина Чачак је формирала 1974. године, у који, након четири године, као грађевински инжењер долази Андреја Андрић и ту је и данас. “Тада је на челу “Урбанпројекта” био дипл. инжењер грађевине Бошко Луковић и било је око педесет запослених, како инжењера различитих струка, тако и грађевинских техничара”, подсећа Андреја Андрић. Као сведок урбаног развоја града и региона готово пола века, Андрић је незаобилазни саговорник поводом јубилеја – 50 година “Урбанпројекта”, а тим поводом уприличили смо с њим овај ретроспективни разговор.
ПОЧЕЦИ “УРБАНПРОЈЕКТА”
Шта је обележило половину седамдесетих и осамдесете године у раду “Урбанпројекта”?
– Другу половину седамдесетих и осамдесете године обележила је израда свих планских докумената за Чачак, од Генералног плана који је донет 1978. године, Просторног плана општине Чачак, свих Детаљних урбанистичких планова за територију града, као и значајних пројеката објеката високоградње, нискоградње и инфраструктуре. У “Урбанпројекту” је израђена техничка документација за изградњу: управне зграде “Дувана” и Трговинског предузећа “Партизан”, погона Електродистрибуције, Поште у Љубићу, Војног одсека, ОШ “Филип Филиповић”, дечијих вртића, Школе за децу са посебним потребама, Техничког факултета, стамбених објеката “ЦЕР”, зграде зване “Лепа Брена”, стамбене зграде у Богићевићевој улици и низ других објеката.
Тада су значајне пројекте објеката за Чачак радили и пројектни бирои “Хидроградње” и “Ратка Митровића” који су и изводили радове. Градилишта су водили, углавном, грађевински техничари који су били асови у свом послу. Градили су се капитални објекти, а “Урбанпројект” је вршио стручни надзор над изградњом нове Болнице, хала у “Слободи”, Хале сложиве амбалаже у ФРА, Силоса, енергане у Фабрици хартије, ПКС-а, ”1. маја” и многих других објеката.
ОД ШИБЕРА ДО КОМПЈУТЕРА
Данас је пројектовање знатно олакшано компјутерским програмима, како се некада радило, колико одговорности је носио сам посао?
– Рачунало се помоћу шибера, а касније дигитрона. Цртало се помоћу шине и рапидографа, а све са великом креативношћу, прецизношћу и тачношћу. Тачност предмера и предрачуна радова морала је бити +/- 3%. На пример, пројекат Техничког факултета урађен је за 45 дана, приликом извођења радова у једном моменту је вредност радова прешла 3%. Радови су заустављени док није образложено прекорачење.
ОСАМДЕСЕТИХ ПОСАО “ИЗЛАЗИ” ИЗ ЧАЧКА
– Средином осамдесетих, посао се шири, рађени су Генерални урбанистички планови за Љиг, Белановицу, Косјерић, а значајни послови су урађени за Сјеницу: школа у Карајукића Бунарима, овчарници, козарници, системи за водоснабдевање и друга инфраструктура. Директор “Урбанпројекта” у периоду од 1985. до 1988. године била је архитекта Милица Ненадовић.
ПОЧЕТАК ДИРЕКТОРСКЕ КАРИЈЕРЕ
Ваша каријера започиње крајем деведесетих година прошлог века. Какве су за посао биле те године?
– На место директора изабран сам 1988. године, а онда долазе деведесете које, иако пуне турбуленција, у “Урбанпројекту” су обележене великим радом и освајањем тржишта широм Србије. Ради се планска и техничка документација за Косјерић, Љиг, Нови Пазар, Горњи Милановац, Пожегу, Ивањицу, Пријепоље… Треба истаћи пројекат Првог породилишта у Републици Српској који је промовисан под називом “Бели Анђео“, али нажалост, није реализован. После земљотреса на Копаонику, а касније и Љигу и Мионици, “Урбанпројект” је укључен у процену штете и санацију објеката.
Приликом НАТО агресије “Урбанпројект” преко Дирекције за обнову земље постаје значајан сарадник државе. Шта су “Урбанпројекту” донеле те, 1999. године?
– Већ на почетку бомбардовања, “Урбанпројект” је ангажован од Дирекције за обнову земље на процени штете и категоризацији оштећених објеката, прво за неколико градова, а када се видело како то ефикасно радимо, Одлуком Владе, додељени су нам послови у градовима: Чачак, Пожега, Ужице, Нова Варош, Сјеница, Рашка, Краљево, Крагујевац, Нови Пазар. За ове градове, поред процене штете и категоризације оштећених објеката, радили смо планску разраду, техничку документацију, а затим и надзор над изођењем радова на изградњи објеката. Радило се даноноћно, ангажовано и са пуно ентузијазма. Овакав рад је резултирао Плакетом за три радника и Орденом рада за три радника “Урбанпројекта” које је доделио тадашњи председник Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић.
Захваљујући свом раду и ангажовању, велику подршку у том периоду, а и за касније, имали смо код дипл. инжењера грађевине Милутина Мркоњића, директора Дирекције за обнову и Саобраћајног инстритута „CIP“ и професора др Славољуба Вукићевића, директора у ЖТП-у, руководиоца у Дирекцији за обнову земље. После обнове, захваљујући њима, укључени смо у програм станоградње “100.000 станова за младе брачне парове” и радили техничку документацију за стамбене објекте у Чачку, Краљеву, Ужицу, Пожеги, Рашкој, Горњем Милановцу.
ДВАДЕСЕТ ГОДИНА И У ЦРНОЈ ГОРИ
Почетком 2000. године, неко време, “Урбанпројект” је био и Регионални центар Грађевинске дирекције Србије. Посао успешно развијате и у Црној Гори.
– Од 2000. године рад “Урбанпројекта” карактерише велико присуство у Црној Гори и то опет уз помоћ и сарадњу дипл. инж. грађ. Милутина Мркоњића и проф. др Славољуба Вукићевића. Квалитетна Израда ДУП-а “Горица Ц” и “Нова Варош” у Подгорици, отварају нам пут у даљем раду на територији Црне Горе. Наредних двадесет година “Урбанпројект” је преко свог Представништва “Урбанпројект Монт”, радом оријентисан на израду планске и техничке документације за готово све градове у Црној Гори, а пословима је руководила дипл. инжењер архитектуре Зорица Сретеновић. Издвајају се Просторно урбанистички план Берана, Генерални урбанистички план Даниловграда, Детаљни урбанистички планови за цела Пљевља и Беране, велики део Подгорице, Бјелог Поља, Плава, Мојковца, Улциња, Херцег Новог, Рожаја, Котора, Колашина, Тивта, Будве, Андријевице, Гусиња, Спортска хала у Беранама и стамбени објекти у Херцег Новом, Мојковцу и Андријевици, пут Спуж – Даниловград, саобраћајнице у Беранама и Подгорици, конкурсно решење и Урбанистички пројекат за стамбено насеље на локацији Дуванског комбината у Подгорици.
Ни ја, ни запослени у “Урбанпројекту”, нисмо били свесни своје снаге, знања и квалитета, било нам је нормално да идемо из посла у посао и да са лакоћом реализујемо све добијене послове. За Црну Гору и даље нас везују, кроз посао створена, велика пријатељства и узајамно поштовање, што ми представља посебно задовољство и са радошћу се сећам тог периода, који није био кратак, трајао је интезивно двадесет година и још траје, мада не у тој мери и тим интезитетом.
“ПОВРАТАК” У СРБИЈУ?
– Од 2016. године, поред рада у Црној Гори, “Урбанпројект” веће ангажовање поново има у Србији и то кроз израду планских документа у Чачку, Ивањици, Великом Градишту, Сјеници, Пожеги, Горњем Милановцу, Бајиној Башти, Мионици, Бојнику, Београду, Љубовији, Малом Зворнику, Зајечару, Сурдулици, Ваљеву, Коцељеви, Убу….
КАДАР ЈЕ “ПРОИЗВОДИО” КАДАР
За ових пола века није се заборављало на континуитет, стабилност и стручност. На време се мислило о стварању нових кадрова захваљујући знању и богатом искуству постојећих?
– Свих ових година у „Урбанпројект” долазе млади инжењери који се укључују у пројектовање и уче занат од старијих колега. Касније постају значајни пројектанти и урбанисти, који после више година проведених у “Урбанпројекту” преузимају руковођење и рад у Јавним предузећима и градским службама или крећу са самосталним радом. Када све сумирам, “Урбанпројект” је за протеклих 50 година много добио од града Чачка и много урадио за град Чачак, допринео и даље доприноси и учествује у стварању форме лепог, урбаног и уређеног града. Треба истаћи да последњих година Чачак захваљујући ентузијазму и ангажовању градоначелника Милуна Тодоровића и његових сарадника доживљава динамичну, са дефинисаним приоритетима, изградњу јавних објеката, улица, уређења простора инфраструцтуре, што наш град чини све лепшим и подобнијим за живот.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: архива “Урбанпројекта”
