КАЗНА КУЋНОГ ЗАТВОРА, НАЈЧЕШЋА САНКЦИЈА
У организацији Одбора за људска права Ваљево и Удружења “Ларис” из Чачка, прошлог петка, у Дому глувонемих, одржан је округли сто, на тему “Алтернативне санкције – мера између казне и шансе”.
У наставку активности на унапређењу, афирмацији и промоцији система алтернативног извршења кривичних санкција и мера, Одбор за људска права Ваљево је у првој половини ове године спровео истраживање о извршењу ванзаводских санкција и мера. У претходном периоду, од 2017. до 2020. године, у њиховом фокусу били су различити теоријски аспекти примене ових санкција, превасходно кривичноправни, социјални, психолошки, као и практични. Најновије истраживање, спроведено на територији четири округа западне и централне Србије, међу којима је и Моравички округ, имало је за циљ приказ функционисања система извршења ванзаводских санкција и мера из угла осуђених и бивших осуђених лица, као и њихових бранилаца. Резултат најновијег истраживања је извештај који је недавно објављен и који је доступан на веб сајту ОдборВА.
– Истакли смо предности алтернативних санкција, односно, оваквог начина ванзаводског санкционисања, које првенствено произилази из мишљења осуђених лица. Дакле, осуђена лица су та која су са наше тачке гледишта најпозванија да кажу да ли ове алтернативне санкције погодују, да ли имају своју сврху и улогу, и у превенцији криминалитета и у њиховој специјалној превенцији, односно, рецидивизму и понављању кривичних дела – нагласила је Александра Спасојевић из Одбора за људска права Ваљево.
На Округлом столу се разговарало о изазовима у систему, као и самом спровођењу ванзаводских санкција и мера.
– Најчешћа алтернативна санкција, односно, ванзаводска кривична санкција и мера код нас је казна кућног затвора, са електронским надзором, или без електронског надзора. У Србији се најмање изричу условна осуда са заштитним надзором и казна рада у јавном интересу – навела је Александра Спасојевић.
Поред осталих сектора, и јавно комунална предузећа учествују у извршењу одређених мера, а реч је о казнама рада у јавном интересу.
– То су наши суграђани који су направили неки прекршај и ми немамо проблем да их упослимо. Службеници Министарства правде долазе и контролишу их, а ми свакодневно водимо евиденцију о њиховом раду, присуству на послу… Наша сарадња траје већ годину дана и надамо се да ће бити настављена. Минималне казне рада у јавном интересу углавном се изричу од 180 до 300 часова. Казне рада осуђених лица одређују се у складу са њиховим знањима, вештинама и способностима, а наше предузеће има широк дијапазон послова. Најчешће су то послови чишћења у кругу предузећа, уређења пијачног простора, у прихватилишту “Зоо хигијене”, браварски радови – рекао је Миодраг Луковић, технички директор ЈКП “Комуналац”.
Округли сто је имао мултисекторски карактер, уз учешће представника правосуђа, адвокатуре, тужилаштва, МУП-а, повереника Управе за извршење кривичних санкција, локалне самоуправе, јавно комуналних предузећа и установа, Центра за социјални рад и других.
Н. Р.
Фото: Милош Василић
