“ЖЕЛЕО САМ ДА БУДЕМ НАЈБОЉИ”
Необично обичан. Другачији. Свој. Најбољи. Овако би најкраће могли да представимо ђака генерације Основне школе “Вук Караџић”. Не воли пуно да прича, посебно не о себи и својим успесима, а већ је обезбедио упис на факултет без полагања пријемног испита. Кажу да је натпросечно интелигентан. Осим тога што је добар и лепо васпитан, он је и тих, ненаметљив и, изненађујуће, веома духовит. Чини се да није свестан своје посебности, али само на први поглед… Он је Александар Госпавић.
– Није било тешко бити вуковац и најбољи ђак у генерацији. Нисам учио пуно за школу, али сам се доста припремао за такмичења. Ишао сам на такмичења из информатике, математике, физике, српског, биологије, историје. Најуспешнији сам био на такмичењима из информатике, математике и физике – стидљиво започиње причу Александар Госпавић, ђак генерације ОШ “Вук Караџић”.
А у ствари, то су све прве, друге и треће награде на републичким такмичењима, можда, и тек понека похвала. У шестом разреду на републичком такмичењу освојио је два прва места, из информатике и физике, и једно друго, из математике. У седмом разреду, због короне, из физике није било организовано такмичење, али је из информатике, наравно, био први. У осмом разреду, такође, прво место из информатике. Ишао је на такмичења из програмирања, а на државном такмичењу из информатике за средње школе освојио је треће место. Освајањем те награде, Александар је обезбедио упис на Рачунарски факултет у Београду, без полагања пријемног испита и са стипендијом, односно, бесплатним школовањем. Насмејано каже, само још треба да заврши средњу школу.
За нашег саговорника ови сјајни резултати се једноставно подразумевају:
– Још од првог разреда сам желео да будем ђак генерације, желео сам да будем најбољи. Све је лоше, осим прве награде. Остало не сматрам успехом. Имао сам циљ и остварио сам га.
Одличан успех у школи је постигао захваљујући томе што је увек био пажљив на часу. Наравно, онлајн наставу баш и није волео:
– Путем онлајн наставе се мање научи, а више у школи, на часу. Лакше памтим кад слушам предавање наставника у школи. Сви наставници су добри и пуно су нам помагали, али посебно су ми били драги учитељица Зорица Милошевић, моја разредна, наставница ликовног Наташа Јечменић и наставница физике Олга Дукић.
Из школе ће, као и остали основци, понети лепе успомене, али увек ће памтити његове “такмичарске другове”:
– Да није било њих, не бих се ни ја заинтерсовао да покушам да будем бољи од њих. Најбољи из мог одељења и уопште у школи били су моји другови Павле, Јоцо и Чедо.
У међувремену, од добијања Вукове дипломе па до нашег разговора, Александар је уписао Техничку школу у Чачку, смер електротехничар информационих технологија. За информатику се, каже, заинтересовао захвљујући томе што већину свог времена проводи за компјутером.
Иначе, и лето планира да проведе за рачунаром, да игра видео-игрице. Својевремено је желео и да их прави. Али, то му већ одавно није изазов. Заинтересован је и за историју и географију и о тим областима се пуно информише на интернету. Ипак, “компјутер је све, и мој хоби”, потврђује са осмехом на лицу.
Млађим генерацијама поручује да уче, буду пажљиви на часу, раде домаћи задатак и помало вежбају. “Нема ту шта пуно да се прича”, каже Александар, који је са четири године сабирао и одузимао четвороцифрене бројеве, наравно, напамет.
А о његовој натпросечној интелигенцији тек ћемо читати, верује Наташа Јечменић, разредна ђака генерације ОШ “Вук Караџић”.
Н. Р.
Фото: Ројал
“ОН ЈЕ ВЕК ИСПРЕД ОСТАЛИХ”
– Александар је добро, културно, васпитано дете. Иначе, у његовом одељењу је било тешко истаћи се, јер су то ђаци који су у једној години освајали по шест, седам републичких такмичења. То је одељење без иједне поклоњене оцене, од петог до осмог разреда. Он је у јакој конкуренцији био најбољи и то је још већи успех. Једино се у његовом хумору и по начину размишљања види колико је изнад просека. Од шестог разреда има циљ у животу, зна шта жели, колико може, свестан је себе, не надмен, већ колико је талентован. На Српској информатичкој олимпијади, у шестом и седмом разреду био је најбољи у генерацији. Александар је другачији зато што је много напреднији од вршњака. Он је век испред осталих – речи су хвале разредног старешине Наташе Јечменић.
