Чачанка Александра Антонијевић недавно је изабрана за „Базарово лице године“. За ову, наизглед једноставну, тиху и, како сама каже, помало стидљиву девојку, ништа изненађујуће. Бави се манекенством од своје треће, четврте године. Сада се отварају једна по једна врата. Учествовала је на Београдској недељи моде, радила је кампању за Бео тржни центар, едиторијал за портал Буро, део је спота певачице Сениде, а избор за лице године „Базара“ је заокружило њен досадашњи успех. Изглед, готово дечији, док прича за „Чачански глас“, зна да завара само лаике. Јер на писти, на снимању Александра постаје баш оно што од ње камера захтева.
Прошла година протекла је углавном у ишчекивању да се смири ситуација са пендемијом, због чега је много тога одлагано. За „Базарово“ такмичење прошла је први, а онда други изборни круг и позвана крајем маја да дође на кастинг за финални део у Београду. Имала је добар осећај да ће баш она бити изабрана од 12 девојака из Србије и Републике Српске и понети ову важну титулу. Превагнула је, како је чула и после избора, њена универзална лепота.
– Наравно да ми је драго што сам победила. Али и то образложење ми много значи. Сада је то корак даље у овом послу, више ћу радити, можда и ићи у иностранство. То уједно носи нека одрицања, јер понекад ћу морати да останем и по месец дана, да будем далеко од породице, за коју сам веома везана. Жеља ми је да радим за велике светске модне куће, али још не знам да ли сам толико спремна да се одвојим од породице – каже Александра, која за неколико месеци пуни осамнаест година.
Осим манекенства, интересује је и уметност. Друга је година средње Уметничке школе у Чачку. Желела је да упише конзерваторски, али случај је хтео да се нађе на клесарском смеру. И није се покајала… Професори су, прича, толерантни када мора да одсуствује због путовања и ревија. И вршњаци је подржавају. Полако се спрема за Академију савремених уметности, одсек модни дизајн.
– Све је то веома повезано. Родитељи су ме пустили да сама одлучим и сматрам да је мој избор прави. Увек су уз мене, на свакој ревији су у првом реду, гледају ме, бодре. Они воде модну конфекцију „Громтекстил“ већ 13 година и уз њих сам почела да размишљам да мода буде мој позив и после манекенске каријере. Старији брат Филип већ ради са родитељима. Желим да још развијемо породични посао, да за неколико година створимо свој бренд. Ја већ имам неке своје идеје, али још је рано говорити о томе – прича Александра.
Схватила је да посао којим се бави није нимало лаган. Бројна путовања, чекања на снимања, ревије… У октобру 2019. године чак 11 пута ишла је до Београда… Али, она воли манекенство и зато јој ништа није тешко. Природна лепота је за њу најважнија база. Није против корекција, али сматра да не треба ићи до непрепознавања. Каже да је веома важно имати природне предиспозиције за манекенство, без екстремног померања граница.
– Временом се могу мењати стилови, али лепота је свевременска – закључује Александра.
На питање да ли се исплате многа одрицања, она каже да још не може о томе да говори, али је сигурна да ће се љубав и труд исплатити. За некога ко још корача према својим сновима, Александра делује одлучно, јер већ гради име у свету моде и манекенства.
В. Т.
НЕЖНОСТ И БУНТ
Себе не воли да пореди са другим манекенима. Нема идола, али се диви Ирини Шајк, као и Чачанки Антонини Петковић, познатој манекенки која је направила велику каријеру у свету моде. Свиђа јој се нежност и бунт у њиховој појави, лакоћа са којом носе ове две скоро неспојиве особине. Чини се да их и Александра Антонијевић баш тако носи.
