ПРОГРАМ МЕЂУОПШТИНСКОГ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ЗА 2022. ГОДИНУ
Међуопштински историјски архив је матична установа културе за територије Чачка, Горњег Милановца и Лучана, која има истовремено и научну и јавну функцију. Рад установе организован је у неколико служби међу којима доминатно место заузимају: Заштите архивске грађе и документарног материјала ван архива, Шријем и смештај архивске грађе у депо установе, Сређивање и обрада архивске грађе и рад на научно-информативним средствима, Техничка заштита архивске грађе, Служба за информисање и коришћење архивске грађе и издавање уверења, Културно-просветно пропагандна и издавачка делатност, а рад чачанског Архива, односно, запослених и њихових сарадника, одвија се и преко вишегодишњих пројеката. У Регистру културних добара Републике Србије целокупна архивска грађа која се чува у архивским установама води се као културно добро. Поједини фондови и збирке су у категорији културно добро од изузетног значаја и културно добро од великог значаја –истиче директорка установе Лела Павловић.
– Применом новог Закона о архивској грађи и архивској делатности, повећао се број стваралаца и ималаца архивске грађе, тачније, казнене одредбе које су драстично повећане, заинтересовале су правна лица и предузетнике, који су у обавези да достављају надлежном архиву усвојене правилнике и листе са категоријама чувања архивске грађе и документарног материјала уз обавезно вођење Архивске књиге. Број је порастао на више од 2.000 и није коначан, јер је законски рок остао до краја априла. Током 2022. обавићемо редован обилазак приоритетних стваралаца и ималаца архивске грађе и документарног материјала, као што су управе града и општина, судове, школе, као и оне код којих се укажу потребе за пружањем стручне помоћи. Службу води Миломирка Аџић, дипломирани правник, архивски саветник – сазнајемо од директорке Павловић.
ДУГОРОЧНО РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ДЕПОА
Када говори о пријему и смештају архивске грађе, односно, депоу, који је смештен у приземљу зграде, директорка напомиње да је Архив од 1968. трајно смештен у делу зграде Старог начелства, која је културно добро од великог значаја, док други део користи Народни музеј. Проблем недостатка простора за депоновање грађе је у обе установе културе већ дужи период евидентан. Депо обухвата сложене послове као што су: пријем, смештај, издавање архивске грађе архивистима за сређивање и корисницима у читаоници, издавање уверења по захтевима грађана и за микрофилмовање, вођење евиденције за целокупну архивску грађу. Архив преузима архивску грађу на основу законске доспелости, поклона, откупа, завештања и депозита, каже наша саговорница.
– Решавање проблема у том погледу наговештено је и пројектом ЧАЧАНСКА РОДНА, којим је Град Чачак проглашен за Престоницу културе Србије 2023, што ће омогућити да се спроведе у дело пројектни план по коме би се у Градском дворишту (које је амбијентална целина Старог начелства), после завршених археолошких ископавања, по коме би се саградили депои за две установе заштите културног наслеђа, чиме бисмо решили простор за прихват архивске грађе у наредних пет деценија – каже наша саговорница.
Када буду завршени стечајеви у Служби обраде и сређивања архивске грађе у плану је преузимање грађе Просвета Чачак; ПКС Латекс Чачак; Нови дани, Анђелија Мишић Коштунићи, Нискоградња Чачак; Компанија Слобода Апарати.
Због кадровских и техничких немогућности, Архив нема комплетну Техничку службу заштите архивске грађе. Уколико је оштећена грађа коју преузимамо, најчешће су то биле матичне књиге, врши се конзервација и рестаурација докумената у Конзерваторској служби Државног архива Србије. Процес дигитализације архивске грађе започео је 2021. преко матичне куће, Државног архива Србије и Министарства културе који су осмислили програм АРХИС. Јединствени информациони систем АРХИС примењен је у свим архивима Србије и чини обавезни део рада запослених. За одржавање јединственог информационог система АРХИС задужени су: Мирослав Пурић, Зоран Маринковић, Миломирка Аџић, Горан Давидовић, Оливера Милосављевић, Јелена Каличанин, Зоран Милошевић, Марија Крњајић, Лела Павловић.
Културно-просветна, пропагандна и издавачка делатност
Прва промоција у фебруару била је 24. фебруара у сарадњи са Службеним гласником, када је представљена књига др Немање Девића „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944.“ Током наредних месеци биће одржане промоције књига које су издања чачанског Архива: зборник радова са научног скупа „Србија 1918:ослобођење домовине, повратак ратника,живот у новој држави; Мојих 97“ (аутор проф. др Добривоје Т. Јовановић), „Развој комуникација у Западном Поморављу“, часописа „Изворник“ и „Стари српски архив“, који се бави објављивањем средњевековних повеља. Архив је са Философским факултетом у Београду и Бањлуци издавач, а редакцију овог јединственог часописа сачињавају професори Катедре за средњи век Философског факултета у Београду, који су и аутори радова. Сличних часописа нема много ни у развијеним европским земљама које су одавно издале своје средњовековне повеље. У априлу ће поводом Дана Архива бити постављена изложба настала на основу фото дневника домаћих и страних фотографа који су фотографијом обележили пут јединица кроз земље Балкана у Великом рату и промовисана фотомонографија Хинека Долежала „Слике са балканског ратишта“, коју је приредио проф. др Вацлав Штепанек. Друга изложба, у сарадњи са архивима у Србији, базираће се на најстаријим и најзначајнијим документима и гостоваће у већини градова Републике.
АРХИВ У ПРОЈЕКТУ „ЧАЧАНСКА РОДНА“
– Ова, 2022. ће се одвијати кроз изложбену, предавачку делатност, која ће бити окренута наредној, 2023. години, када чачанска култура треба да буде представљена у најбољем светлу у Србији и свету пројектом „Чачанска родна“. Архивисти ће током 2022. радити на истраживању, прикупљању, припреми изложби које ћемо реализовати у 2023: поводом 75. годишњице рада Архива, на основу докумената и фотографија која су пристигла откупом и поклоном; о Компанији „Слобода“ у простору Дома културе (на два нивоа); Корзоу, о друштвеном животу, у коме је посебно место заузима кафана; четврта о династији Обреновић у Чачку, на основу докумената Архива, предмета Музеја из Чачка. У плану је и припрема за реализацију „Фестивала светлости“ који је поверен Архиву… Да бисмо успешно реализовали намеру да изађемо у отворен простор, користећи снимљени материјал из наведених програма, неопходно је набавити холографски пројектор. Издвајањем личности које су живеле на територији града, кућа у којима су рођени или боравили, мапирању градског језгра, прво у Чачку, (касније у Горњем Милановцу и Лучанима), добијамо виртуелни приказ историјског развоја од најранијх времена. После завршетка првог дела, намера нам је да мапирамо и Старо чачанско гробље, које је захваљујући целинамакоје су под заштитом државе; Спомен костурница погинулим ратницима од 1912. до 1918. и гробница војводе Степе Степановића и Аристида Јовановића, такође, под заштитом – наводи директорка Павловић и нахављује наставак рада на телевизијским прилозима, предавањима из историје српске државе у сарадња са професорима и ученицима Гимназије у Чачку и другим школама, Друштвом Свети Сава (најстаријим грађанским удружењем у Србији, основаним 1886), Регионалним центром за таленте, средствима јавног информисања, ради приближавања рада установе и архивског блага становништву округа.
КАПИТАЛНА ИЗДАЊА И ПРОЈЕКТИ
Поред наведених издања Архив је припремио за штампу икапиталну књигу од скоро 700 страна у оквиру пројекта „Век страдања“, коју је приредио Горан Давидовић, архивски саветник, о изгинулим ратницима од 1912. до 1918. Успешно је истражио матичне књиге и упоредио са документима из фондова, приватних збирки, као и са истраживањима Војног архива Србије и дошао до података о ратницима и цивилима који су страдали у ратовима за ослобођење. Другу књигу су за штампу приредили Зорица Матијевић, архивски саветник и Мирослав Пурић, архивист, „Ратни дневник Милисава Арсовића 1915-1917“. Белешке учитеља Арсовића, увају се у Архиву у оквиру збирке дневника Првог светског рата као културно добро од изузетног значаја. На више од 600 страна приказан је живот и размишљање српског војника у најтежем периоду, одласку из домовине и борбама на туђем тлу
Наставиће се истраживања у другим архивима и сродним установама ради комплетирања фондова и збирки Архива, првенствено у Државном архиву Србије, Архиву САНУ, Архиву Југославије, Војном архиву Србије, Архиву Републике Српске, Народној библиотеци Србије, Архиву Српске Православне Цркве.
Рад чачанског Архива одвија се и преко вишегодишњих пројеката.
– Веома значајан је наставак истраживања на утврђивању и проналажењу докумената који говоре о комуникационим и путним мрежама у 19. и првој половини 20. века у циљу склапања слике привредног и друштвеног развоја дела Србије која се ослободила турске власти и почела самосталан развој и повезивање са другим балканским и европским народима. Пројекат „Развој комуникација у Западном Поморављу“ започели смо истраживањима у архивским установама 2020, а настављамо рад на пројекту „Век страдања – Чачански крај у ослободилачким и одбрамбеним ратовима од 1912. до 1999. Попис жртава у ратовима од 1912. до 1999. године“. Прикупљање података је веома тежак посао с обзиром на чињеницу да је прошао читав један век од Првог светског рата и неколико деценија од других ратова, у ситуацији када су архиве уништаване и растуране. Tрећи ПРОЈЕКТАТ је увођење јединственог информационог система „АРХИС“ – истиче директорка Лела Павловић.
Зорица Лешовић Станојевић
