Млади чине 16,4 одсто укупне популације у земљи и важно је, како се то врло често наводи у резултатима бројних истраживања и стручним анализама, да буду заинтересовани, активни и информисани и да имају могућност да учествују у процесима доношења одлука на локалном и националном нивоу. Према истраживању Кровне организације за младе Србије (KОМС), 67 од 145 локалних самоуправа у Србији немају савете за младе, две трећине њих немају локалне акционе планове за младе, а чак 79 одсто ни опредељена средства за финансирање удружења младих и спровођење локалне омладинске политике. Практично, само шест градова и општина у Србији имају све инструменте локалне омладинске политике. Ови подаци су свакако испод свих очекивања, па управо због тога у овом броју „Чачанског гласа“ о активизму младих у Чачку, расположивим инструментима омладинске политике и степену њиховог коришћења говори градски већник Немања Трнавац, ресорно задужен за омладину, спорт и туризам.
У односу на понуду могућности за активизам младих, која је код нас развијена релативно добро, истраживања нам показују да је број младих у Србији који се могу сматрати друштвено активним веома мали. Према подацима КОМС-а, око 60 посто младих сматра да нема никакав утицај на доношење политичких одлука. То би могло бити једно од објашњења због чега је тек 10 посто младих у Србији активно укључено у политичке организације, а тек нешто више од 15 посто прикључено неком удружењу грађана. Слична ситуација је и на подручју Града Чачка. Млади нису у довољној мери укључени, пре свега, у рад локалне самоуправе, не утичу у великој мери на процесе одлучивања, слабије излазе на изборе, зборове грађана, нису претерено заинтересовани на за рад савета месних заједница, ретко се укључују у јавне расправе о нацртима важних градских акта, мали проценат њих се бави политиком, тако да у слабој мери доприносе демократским процесима и променама у друштву, с тим што је све то израженије у руралном подручју него у градским и приградским срединама. Врло ретко формирају сопствена удружења и интересне групе, у малом проценту се ангажују у различитим интересним удружењима грађана, што потврђују и резултати бројних анкета о активизму младих, које су ураћене циљно или у склопу одређених пројеката.
Градски већник Немања Трнавац сматра да би млади требало далеко више да се активирају у свим областима живота и да на тај начин пруже свој допринос даљој демократизацији друштва и доношењу одлука које су од значаја за њихову будућност и побољшање положаја. Уколико су пасивни, остају маргинализовани део друштва и управо због тога би требало да користе што више расположиве институционалне оквире и да кроз различите форме активизма утичу на квалитет живота у локалној заједници.
-Ако посматрам сопствено искуство, 2000. сам напунио 18 година, први пут добио право гласа и изашао на изборе. Брзо након тога, схватио сам да желим да утичем на друштвене промене и да учествујем у процесу доношења одлука. Полазим од тога да сви млади људи у себи имају жељу да утичу на друштвене процесе и да многи од њих имају изграђен критички став према одређеним појавама у друштву, али да се изузетно мали проценат њих одлучује на неко активније политичко ангажовање. Можда се недовољно пажње посвећује њиховом анимирању, а можда би и они политику требало да посматрају као алат утицаја на демократске процесе у друштву, а не као нешто од чега би требало да се дистанцирају. Ипак, ако не желе да се ангажују у раду странака, увек постоје неки други начини да се активирају у сферама живота које су за них најзначајније, само је потребно да буду боље информисани и едуковани о свим расположивим институционалним оквирима кроз које могу да искажу своје потребе, покрену одређена питања, реализују неке од добрих идеја и у свему томе добију подршку Градске управе и локалне заједнице. О томе најбоље сведоче пројекти које су покренули млади посредством Канцеларије за младе, а који су успешно реализовани – каже Трнавац.
Град Чачак има добро постављен институционални оквир за бављење проблемима и потребама младих као и за каналисање иницијатива које упућују млади ка локалној власти, сматра наш саговорник:
Канцеларија за младе је добро заживела у нашем граду. Она је место настанка и реализације добрих идеја и пројеката. Представља истински сервис за младе и има добро изграђен партнерски однос са локалном самоуправом која јој пружа подршку у реализацији бројних пројеката, али и са осталим институцијама у граду које битно утичу на квалитет живота припадника млађих генерација. Град Чачак је међу првима донео и Локални акциони план за младе. Сећам се када је урађен и то на период од пет година, а у томе сам и лично учествовао, јер смо тада, по први пут, у нашој локалној заједници зацртали смернице будућег развоја омладинске политике.
Према речима Трнавца, у неким посебно тешким, ванредним околностима – у периоду када су нам претиле поплаве или у условима увођења ванредне ситуације због пандемије короне, када је требало достављати намирнице, средства за хигијену и лекове старијим житељима на територији Града Чачка, млади су показали да су потпуно спремни да се максимално ангажују и пруже драгоцену помоћ својој заједници. Били су подједнако полетни и у бројним хуманитарним и еколошким акцијама, што је за сваку похвалу.
-Град Чачак се убрзано развија и постаје све пожељније место за живот младих. Осим стварања бољих услова за живот, све је више културних, спортских и других забавних садржаја који су, пре свега, у фокусу интересовања младих. Много средстава се улаже у област образовања, реконструкцију школа, изградњу и адаптацију вртића, подизање спортских хала… Ту су и потпуно опремљене индустријске зоне, смањена стопа незапослености, поспешивање запошљавања младих и осталих осетљивих категорија становништва… Чачак постаје важно саобраћајно чвориште, град будућности у коме већ сада све већи број младих, образованих људи види своју перспективу – истиче Трнавац и додаје да градско руководство препознаје добре идеје и иницијативе и да има довољно слуха за потребе младих.
Млади имају добру енергију и мноштво сјајних идеја, али најчешће не знају на који начин могу да их реализују и због тога је битно да се добро упознају са свим могућностима које им пружају постојећи институционални оквири и инструменти спровоћења зацртаних циљева у Националној стратегији за младе, као и Локалном акционом плану за младе. Главну улогу у повећању степена информисаности младих о инструментима остваривања омладинске политике и добрим примерима праксе подједнако имају локална самоуправа, Канцеларија за младе и медији, закључује Трнавац.
В. С.
НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА ЗА МЛАДЕ
Влада Републике Србије је још 2015. усвојила Националну стратегију за младе до 2025. године, која, пре свега, полази од Устава Републике Србије и позитивних законских прописа (Закон о младима, Закон о волонтирању, Закон о образовању…) и утврђује основне принципе, правце и очекиване резултате деловања свих субјеката омладинске политике ка унапређењу друштвеног положаја и стварању услова за остваривање права и интереса младих у свим областима. Овај важан документ се заснива на стратешком опредељењу државе да ради са младима и за младе, и полазећи од циља постављеног у Закону о младима тежи обезбеђивању услова који ће омогућити да они у потпуности достигну своје потенцијале, активно учествују у друштву и доношењу стратешких одлука, доприносећи не само сопственом развоју, већ и развоју друштва.
У Националној стратегији за младе стоји да капацитети субјекта омладинске политике нису довољно развијени и да због тога треба интензивно радити на њима, како би се повећао активизам младих. Од посебног је значаја укључивање младих у развој политика за младе, јер се тиме осигурава квалитетан одговор на све њихове потребе, али мора се имати у виду да се активизам младих најбоље развија и јача кроз организације цивилног сектора, удружења која спроводе омладинске активности, канцеларије за младе…
