ОДРЖАНА БЕСПЛАТНА РАДИОНИЦА ЗА РОДИТЕЉЕ У МЗ “ПАЛИЛУЛА”
У Месној заједници “Палилула” недавно је одржана прва у низу интерактивна бесплатна радионица за родитеље, на тему “Агресивност код деце”. Радионица је реализована као део психо–едукационог пројекта “Будимо са емоцијама на Ти”. После уводног предавања, учесници су разговарали о томе како да разумеју и препознају агресивна понашања код деце, на који начин да им помогну да освесте шта осећају и како да те емоције испоље на здрав начин. Следећа радионица ће бити посвећена теми “Развој говора и психомотирике код деце”.
ЈАЧАЊЕ САМОПОШТОВАЊА
Родитељи чују безброј стручних савета који их понекад збуњују, контрадикторни су, а понекад их је једноставно немогуће потпуно послушати. Да ли родитељи треба физички да кажњавају, подмићују, награђују, игноришу, суочавају децу с последицама, или да их шаљу на тајм-аут? Да ли нежно дисциплиновање значи да треба пустити децу да “воде коло”? Треба ли родитељи да се служе претњама, одвраћањем пажње, играма, картицама, штоперицама, да броје до три, или да усаврше “онај поглед”? На ова и на још многа питања, одговоре су дале психолошке саветнице на недавној радионици за родитеље, под називом “Агресивност код деце”, која је одржана под покровитељством МЗ “Палилула”.
– Важно је да очеви и мајке, као одрасле особе на које се дете угледа, раде на јачању дететове вере од самог почетка. Постоји неколико смерница које ојачавају самопоштовање, треба се трудити да похвалимо понашање које је позитивно.Такође, детету треба давати обавезе које приличе његовом узрасту. На пример, детету од две године ћемо тражити да заједно покупимо играчке, док ћемо детету од четири године дати неку самосталну активност. За дете је важан физички контакт, да га милујемо, загрлимо. Такође, именовање и поштовање дететових емоција, избегавање поређења с другом децом, браћом или сестрама… – наводи Ксенија Бекчић, психолошки саветник и дефектолог.
ПРУЖАЊЕ СИГУРНОСТИ И УТЕХЕ
Богдана Јовановић, логопед и психолошки саветник је нагласила да су мала деца посебно склона томе да испитују границе, али то и јесте њихов “посао”, пошто активно уче и истражују, и у складу је с развојем:
– Деца тако природно изражавају своје снажне помешане емоције, док се боре да постану што самосталнија. Успешно их водимо ка томе када им пружамо сигурност и утеху, које су деци потребне да би се развијала здраво. Када добро поставимо границе, деца немају потребу да их толико често испитују, већ верују својим родитељима и старатељима. Тако имају свој свет у ком се осећају слободније и смиреније и могу да се усредсреде на важне ствари: игру, учење, социјализацију и безбрижно детињство.
ЕМОЦИЈЕ БОЈЕ НАШУ СЛИКУ СТВАРНОСТИ
Психотерапеут Соња Јовановић је истакла да су деца прави људи – осетљива су, свесна, интуитивна, комуникативна.
– Њима је у природи да уче, истражују, они су научници способни да тестирају хипотезе и решавају проблеме, они разумеју језик и апстрактне појмове. Људи имају много емоција, као што су срећа, љутња, туга, страх. Доживимо мноштво емоција током дана, неке су пријатне, неке нису. Сви смо ми доживели тренутке у којима смо срећни и опуштени, а сви смо бар једном били и љути, бесни, посрамљени… Нормално је да осетимо све врсте емоција, и пријатне и непријатне. Емоције, просто, боје нашу слику стварности. Ако упознамо своје емоције, ситуација може да се преокрене на боље. Познавање емоција нам помаже да научимо како да се носимо са њима. Упознавање с тешким емоцијама нам може помоћи да их лакше и брже пребродимо и закључимо да оне нису толико страшне, колико нам се чинило – нагласила је Соња Јовановић.
РАЗУМЕТИ ПОТРЕБЕ, МИСЛИ И ОСЕЋАЊА ДЕЦЕ
Ксенија Бекчић је навела неке основне смернице о агресивности код деце, о агресивности као урођеном импулсу:
– Кад смо нападнути или спречени да остваримо своје потребе, јавља се емоција гнева као психичка реакција агресивног импулса. Агресивност је део људске природе и у већој или мањој мери је сви поседујемо. У развоју се јавља рано, да би се око четврте године стабилизовала као црта личности. У различитим фазама развоја она изгледа различито. Дете од две године ће из беса ујести или ударити друго дете, када жели нешто да постигне. Адолесцент ће подстицати конфликте са родитељима, занемарити учење, опасно експериментисати…
Према речима саговорница, родитеље је највише занимало који су начини за превазилажење агресивности код деце. Поред осталог, како су навеле, важно је искључити физичко кажњавање, научити дете да конструктивно приступи агресији, објаснити му забране и границе, помоћи му да развије ненасилне моделе понашања, избегавати стереотипе у васпитању, не захтевати безусловну послушност, похвалити дете, јер агресивци имају мало самопоуздања…
– Закључак радионице је да нема лоше деце, да она на свет не долазе лоша. Нека могу бити мало напорнија, захтевнија, нека осетљивија, плачљивија. Али, то не мења њихову вредност и количину среће коју нам уносе у живот. Понекад је подизање и васпитање деце тежак посао, али нису деца крива за то. Увек треба причати о проблемима са другим родитељима, васпитачима и стручним сарадницима. Али, наш задатак је да покушамо да разумемо дететове потребе, мисли и осећања. Пожелите детету добродошлицу и волите га, учите га, пратите га. То је, за почетак, сасвим довољно. Оно ће узвратити загрљајем и осмехом – поручују наше саговорнице.
Н. Р.
Фото: Архива саговорница
