У Градској библиотеци Владислав Петковић Дис, у сарадњи са Гете институтом, отворена изложба „Fakeless“ посвећена медијској писменост. Поставке садрже и дигитални део, који посетиоцима омогућава да кроз игру разоткривају истините и неистините вести…
– Морамо научити да се одупремо манипулацијама којима смо свакодневно изложени. Тај феномен лажних вести није никаква новина, одувек је постојао, само данас је распрострањенији него икада. Врло је важно ширити медијску писменост и почети првенствено од младих да би и они схватили да је неопходно критички да размишљају и да не прихатају сваку информацију као истиниту – напоменуо је др Кристоф Фелдхус, директор Гете института у Београду.
Медијска писменост подразумева способност разумевања, односно, критичког и аналитичког усвајања доступних информација. Незаобилазан пут ка ширењу те писмености јесте провера сваке информације. Та чињеница је и темељ професионалног новинарства. Међутим, данас је постало важно, не само бити први, већ изазвати емоције код читалаца, слушалаца, гледалаца. Свака друга вест, уколико није бомбастична или црна, може бити досадна. Тако да борба против досаде често не бира методе да би заинтересовала публику.
– Професионално новинарство је остало негде далеко, дошле су савремене технологије. Остаје у забораву и новинарски стандар који подразумева да свака информација мора бити добро проверена пре пуштања у етар. Уочљиво је и да данас нема дијалога и изношења различитих аргумената. Када су примаоцу доступне две стране, другачије информације и ставови, онда и сам може да их селектује и процени шта је истина, а шта није. Али, одмах да кажем – огроман број људи није спреман на тако нешто. Потребна им је подршка и зато је неопходно одмах и агресивно применити медијску писменост. Овако, имамо једносмерне вести које су најчешће настале под притиском политичких опција, великих корпорација или маркетиншких агенција. Лажне вести су, углавном, пласиране тако да погоде емоцију, што је најбољи начин придобијања публике – указала је Светлана Којановић, новинар-истраживач, дугогодишњи медијски радник.
Странпутица у новинарству, осносно опасан феномен ширења лажних вести (дезинформација), нису приметни само код нас, већ свуда у свету. Могућност повратка ка професионалном пласирању вести, Светлана Којановић види и у колаборацији, односно сарадњи више медијских кућа и заједничкој провери садржаја који се јавно пласирају. Како је рекла, развијеност сваке државе огледа се и у медијској писмености њеног становништва. И што је најважније, посебна пажња би требало да буде посвећена младима. Рођени су у ери савремених технологија и прихватили су их као саставни део себе. У том обиљу доступних информација, обмане прете на сваком кораку.
– Изложба „Fakeless“ првенствено је намењена младој и старијој публици. Било би најбоље када би је заједно погледали деда и унук, или бака и унука. Садржи аналогни део у облику табли, док је у позадини дигитални који омогућава публици да кроз игру разоткрива истините и неистините информације. Врло је занимљиво. Сви смо склони манипулацијама, ако мислимо да нисмо, варамо се. Важан део изложбе су и, такозване, вакцине. Као и код правих, примимо једну дозу, па другу, трећу… док не стекнемо отпорност – навео је др Селман Тртовац, уредник Уметничког одсека Гете института.
Изложба „Fakeless“ настала је у сарадњи Гете института и установе „Куншт“. Реч је о путујућој поставци коју је већ видела публика у Грчкој, Бугарској, Турској, Хрватској, Црној Гори. У Градској библиотеци у Чачку отворена је 24. септембра. Публика ће моћи да је види до краја октобра. Како је најављено, биће организоване и посете ученика из Моравичког округа.
– Рећи ћу вам једну вест која је сигирно проверена. Дуги низ година Градска библиотека има успешну сардњу са Гете институтом у Београду. Формирањем Одељења стране књиге облици те сарадње су се проширили – навела је библиотекар Тања Вуковић на отварању изложбе.
Тада је и др Селман Тртовац најавио је да ће Гете институт ускоро имати још једну изложбу у Градској библиотеци у Чачку. Биће посвећена стотој годишњици од смрти књижевника Франца Кафке.
