Пролеће је период повећане тражње и куповине балконског (саксијског) и баштенског цвећа. Навикли смо да сваког пролећа оплемењујемо свој животни простор, јер што прија оку, прија и души. Без обзира на незнатно поскупљење балконског и баштенског цвећа, свако од нас ће издвојити макар део новца из кућног буџета за куповину најомиљенијег цвећа.
Породица Адамовић из Доње Горевнице се производњом цвећа бави већ 16 година, тачније од момента када су Радун и Миланка остали без посла. Цвеће узгајају у више пластеника, на површини од петнаестак ари, али због мањка радне снаге последњих година раде само пролећни програм.
Како истичу у овој породици, цвећарство је било далеко исплативије у годинама када су засновали производњу, а онда су дошла нешто лошија времена. Репроматеријал у цвећарској производњи је постајао све скупљи, док су цене цвећа биле „заковане“ на истом нивоу. Ипак, иако је зарада бивала све скромнија, како објашњавају Адамовићи, сви они, који су се отиснули у те „воде“, због лепоте својих цветних оаза и верних муштерија нису одустајали од овог посла.
Производња балконског и баштенског цвећа је веома скупа, али истовремено и веома захтевна. Пошто Адамовићи имају само педесетак ари земље, пластеничка производња цвећа је за њих била право решење.
-У почетку смо се бавили повртарском производњом, али када смо уочили велике осцилације у ценама и пласману робе, одлучили смо да од тога одустанемо и да се преоријентишемо на производњу цвећа, која није захтевала већи земљишни посед. Наравно, ни у области производње цвећа, није све идеално, има много рада, улагања, труда, обавеза, потешкоћа у пласману цвећа… Уствари, све зависи од тога каква је година – истиче домаћин овог уређенег сеоског газдинства у коме су сви укућани дају свој допринос у производњи цвећа.
Поред пролећног, Адамовићи раде и осмомартовски програм цвећа који је, иначе, и најскупљи због загревања пластеника.
Како наводи наш саговорник, било је и бољих и лошијих година у њиховом малом породичном бизнису. У тежим сезонама су настојали да се прилагоде условима који су владали на тржишту и то им је увек и успевало:
-Ранијих година смо радили и јесењи и пролећни програм. Ипак, превагу је и тада имало пролећно цевеће, пре свега, због веће потражње. Како бисмо рационализовали своје трошкове, одлучили смо се да задржимо само пролећни програм. Реално, производња је скупа. У ових петнаестак година, цене цвећа су слабо расле, штавише, годинама су стајале на истом нивоу. Поређења ради, када смо почињали производњу евро је био 60, а сада је безмало 120 динара, а цене наших производа су остале готово исте.
Због велике светске кризе коју је проузроковао рат у Украјини, ове године је драстично поскупео комплетан репроматеријал у цвећарској производњи. С друге стране, цене цвећа су годинама мировле, да би тек сада дошло до њихове незнатне корекције, па су тако веома тражене бомбонице 35 динара, стајаћа мушкатла 200, сурфинија око 300 динара.
-Видите и сами да је ова година изузетно тешка. Присутна су драстична поскупљења, почев од горива, ђубрива, пластике, па све до супстрата. Сналазимо се како знамо, видећемо како ће тећи продајна сезона. Ова година је до сада била баш специфична, неповољна за произвођаче цвећа. Март и април су били баш хладни, нарочито март у коме је требало да стартује продаја цвећа, али се све одужило и проузроковало увећане трошкове – објашњава Радун.
Радуну и Миланки у послу помажу кћерке, Јелена која је завршила Ваздухопловну академију и Катарина, пејзажни архитекта. Ове године за тржиште су припремили око четири хиљаде саксија цвећа, мећу којима су најзаступљеније све врсте мушкатли, врбене, петуније, сурфиније, потуније, водопади… У понуди мају и велики избор баштенског цвећа.
Катарина истиче да купци највише траже мушкатле, али да за њима много не заустаје ни тражња других врста цвећа:
-Када је реч о цвећу, купци увек имају своје фаворите и тешко мењају своје навике. Од баштенског цвећа највише траже: далије, гербере, лепог Јову, бомбонице… Продајна сезона је каснила због хладног времена и стартовала је тек од првомајских празника. Поскупео је репроматеријал, па су незнатно порасле и цене цвећа. Они, који су навикли да купују цвеће сваког пролећа, не одустају лако од својих навика, јер ретко ко може да се одрекне своје велике љубави према цвећу. Ко ужива у свему томе, увек ће пронаћи начин да издвоји нешто новца за балконско и баштенско цвеће.
Осим код куће, Адамовићи цвеће продају у Мрчајевцима и Београду. Надају се да ће и ова сезона за њих бити успешна као и прошлогодишња, у којој су успели да пласирају целокупну количину произведеног цвећа.
Чачански крај је постао препознатљив по цвећарској производњи. Из године у годину, конкуренција постаје све озбиљнија, али, без обзира на повећње броја произвођача, сви који су достигли одређене стандарде у производњи лагано шире своје тржиште. За разлику од оних, који имају такве амбиције, Адамовићи не планирају да шире производњу, пре свега због недостатка радне снаге, али ће и даље, баш као што су то чинили и до сада, велику пажњу посвећивати квалитету цвећа.
В. С.
