Grad Čačak je i ove godine učestvovao u globalnoj ekološkoj akciji “Sat za našu planetu”, čime se svrstao medju svetske lokalne samouprave koje gašenjem dela rasvete ukazuju na potrebu stvaranja odgovornijeg odnosa čoveka prema prirodi i njenim resursima. Akciju je organizovala Svetska organizacija za prirodu (WWF), uz podršku Vlade Švedske u okviru projekta “Da nam klima štima”.
Večeras su i u Čačku, u periodu od 20:30 do 21:30 časova, isključeni strujni krugovi osvetljenja na Gradskom trgu i Gradskom šetalištu.
Mirjana Djoković, pomoćnik gradonačelnika za zaštitu životne sredine, ističe da se Grad Čačak, kao odgovorna lokalna samouprava, jednočasovnim isključivanjem kompletnog dekorativnog osvetljenja na Gradskom trgu i svih svetala na šetačkoj zoni, pridružio akciji „Sat za našu planetu“.
-Svake godine dajemo svoj doprinos ovoj velikoj akciji. Zbog epidemiološke situacije, izbegli smo bilo kakva okupljanja i angažovanja ljudi. Ovoga puta smo veći akcenat stavili na to da gradjanima pružimo priliku da se edukuju o klimatskim promenama i što je najvažnije o tome šta mogu da urade kako bi se one ublažile. Ovo simbolično gašenje svetla u centru grada predstavlja pomoć Svetskoj fondaciji za prirodu u njenoj misiji, čime želimo da apelujemo na gradjane da se svi skupa borimo za održivost prirodnih resursa, da smanjimo zagadjenje i preteranu potrošnju. Poenta priče je da odgovoran odnos prema prirodi i njenim resursima postane naša svakodnevna praksa – poručuje Mirjana Djoković.
Prof. dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta, kaže da se u Srbiji u poslednjih 15 do 20 godina, baš kao i u nekim drugim područjima sveta, u značajnijoj meri osećaju globalne klimatske promene. Iako pojedini stručnjaci, kvalifikovani da prate ovu vrstu promena, tvrde da u našoj zemlji još uvek nije došlo do značajnijih klimatskih promena, ipak, odredjena iskustva sa terena, bar kada je reč o voćarstvu, demantuju takvo stanovište i potvrdjuju da su te promene poprilično napredovale. U proteklih petnaestak do 20 godina, vegetativni period kod voćarskih i svih ostalih biljnih kultura počinje dosta ranije, a i završava se kasnije u poredjenju sa višedecenijskim prosecima. Osim toga, sve učestalije dolazi do ogromnih padavina, posebno posle dužih sušnih i ekstremno toplih perioda, koje prouzrokuju poplave u mnogim područjima Srbije.
-Pitanje koje se logično postavlja u ovakvim okolnostima jeste šta konkretno možemo da učinimo da smanjimo uticaj globalnih klimatskih promena na gajane poljoprivredne kulture, to jest, da ublažimo posledice do kojih ova pojava dovodi. Ako govorimo o voćnim vrstama koje rano cvetaju, što je neprirodno za višedecenijske proseke, kao i voćkama koje završvaju kasno vegetaciju, nauka ne raspolaže nekim idealnim rešenjima, ali ime odredjene predloge koji daju odgovor na postavljeno pitanje. U svakom slučaju, nameće se kao imperativ da definitivno treba da biramo najpogodnija područja na kojima mogu da se gaje odredjene voćarske i, uopšteno uzev, poljoprivredne kulture. Za bolje efekte proizvodnje podjednako je važan i izbor sorte, podloge, a pre toga i vrsta voća koje mogu da podnesu tako ekstremne prilike. I tehnologija gajenja se mora prilagoditi tim novim, izmenjenim klimatskim uslovima. U novonastalim uslovima, bez navodnjavanja se ne može zamisliti bilo kakva voćarska i svaka druga komercijalna proizvodnja u poljoprivredi – ističe dekan Agronomskog fakulteta, dodajući da je posebno bitno pitanje na koji način održati vlagu u zemljištu na ekstremno visokim temperature, gde struka obično preporučuje malčiranje (nastiranje) zemljišta, za koje se koriste prirodne, organske materije i sintetički materijali.
Prof. dr Tomo Miloševiđ navodi da smo danas svedoci pojave da neke voćne vrste, iako po prirodi rano cvetaju, zbog globalnih klimatskih promena cvetavaju još ranije, a dobar primer za to je kajsija:
-U poslednjih pet godina imali smo tri puta takav problem. Na primer, prošle godine 25. i 26. marta smo imali sneg i ekstremno niske temperature, što je uništilo kajsiju. Imali smo ove godine situaciju da su rane i srednjerane sorte mnogo ranije cvetale u odnosu na višegodišnji prosek, tako da su pretežno stradale od ranih prolećnih mrazeva. Na teritoriji čitave Srbije imali smo izuzetno visoke temperature od sredine pa do poslednje dekade februara, pa smo bili svedoci da je u mnogim područjima, a posebno u Vojvodini, došlo do velikih oštećenja na ozimim strninama, a pre svega na pšenici, što je posledica neobično niskih temperatura (do minus osam ili devet stepeni) koje su usledile nakon tog toplog perioda. To nam govori da oni standardi koje smo primenjivali do sada u poljoprivrednoj proizvodnji više ne daju adekvatne efekte i da se mora razmišljati u drugačijem smeru, kako bi se ublažili negativni uticaji globalnih klimatskih promena.
V. S.
