NAJVEĆI PROBLEM – NEDOSTATAК NOVIH RADNIH MESTA
Pandemija korone je izazvala veliku krizu u svetu. Većina država u novonastalim prilikama izdvaja značajna sredstava za pomoć privredi, kako bi se sačuvali njeni resursi i radna mesta. Globalno uzev, posebno pogodjena kategorija stanovništva su mladi koji nisu imali priliku da nadju zaposlenje i počnu da obezbedjuju ličnu egzistenciju i zasnivaju porodice. Кako pokazuje poslednja anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, ova kriza je značajno uticala i na mlade u našoj zemlji. O tome šta pokazuju statistički podaci u ovoj oblasti i da li oni uvek odslikavaju realno stanje, razgovarali smo sa sociologom Goranom Javorcem.
VIŠE OD 17 ODSTO MLADIH NE RADI, NITI SE OBRAZUJE!
Кategorija koja za sada oseća najveću krizu u Srbiji su mladi. Broj zaposlenih medju mladjima od 24 godine je krajem prošle godine opao u odnosu na poslednji kvartal 2019, tako da je u istom periodu stopa nezaposlenosti porasla za čak 3,3 odsto. Povećao se i broj mladih izmedju 15 i 24 godine koji ne rade, ali se pri tome i ne obrazuju. Takvih je više od 17 odsto u ovoj kategoriji stanovništva. U poredjenju sa trećim kvartalom u prošloj godini, i u četvrtom je mnogo mladih ostalo bez posla (konkretno 29.000), a mnogo njih je, takodje, iz statusa „neaktivnih“ prešlo u „nezaposlene“ (20.000), a to znači da su se probudili iz pasive i počeli da traže posao. Кada je reč o Čačku, u odnosu na Srbiju, stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 29 godina je u 2019. godini iznosila 20,2 posto i bila je niža od republičkog proseka. Za prošlu godinu imamo situaciju gde podaci o stopama nezaposlenosti, uključujući i mlade, nisu u potpunosti objašnjeni za čitavu godinu, već su prikazani u kvartalima i definitivno se pokazalo da stopa nezaposlenosti mladih raste i ona je u prošloj godini samo u toj kategoriji viša za 3,3 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Prema definiciji Medjunarodne organizacije rada, nezaposlenima se smatraju lica koja nisu obavljala nijedan plaćeni posao u posmatranoj sedmici, pod uslovom da su aktivno tražila posao tokom prethodne četiri nedelje koje su prethodile posmatranoj i da imaju mogućnost da počnu da rade u roku od 15 dana. Ovo je izuzetno važno, jer su mladi u kategoriji stanovništva starosti od 15 do 29 godina najčeće oni koji obavljaju sezonske poslove, to jest, nisu stalno zaposleni, već privremeno obavljaju odredjene poslove.
Кako navodi Javorac, statistika i ankete ne mogu da prikažu realno stanje, jer se u zaposlene računaju i oni koji su samo sat ili dva radili tokom meseca. Činjenica je da je kriza uticala na sve i da su mnogi mladi ljudi hteli da traže posao, ali, zbog pandemije i ograničene tražnje za novom radnom snagom, pretežni deo njih nije mogao da ga nadje, jer je sve, takoreći, bilo zatvoreno:
–Možemo da konstatujemo da će se prave posledice krize tek osetiti, jer je veliki broj mladih ostao bez mogućnosti da pronadje zaposlenje. Na osnovu definicije nazaposlenih, mladi su najčešće studenti ili oni koji su završili osnovnu ili srednju školu i rade uglavnom sezonske poslove u veoma kratkom vremenskom periodu. Druga vrsta njihovog angažovanja je u redovnim okolnostima u najvećoj meri prisutna u ugostiteljstvu, odnosno, upravo u onim oblastima koje su po svim parametrima najviše pogodjene ovom krizom.
NEFORMALNA NEZAPOSLENOST JOŠ IZRAŽENIJA
Javorac posebno ističe da su u periodu pandemije koji traje više od godinu dana bez posla najčešće ostajali mladi. U Srbiji je krajem prošle godine bilo 2,9 miliona gradjana koji su bili zaposleni i pre početka pandemije korona virusa, a istovremeno je stopa nezaposlenosti porasla na 9,9 procenata. Ono što posebno zabrinjava kod kategorije mladih od 15 do 29 godina u našoj zemlji jeste smanjenje neformalne zaposlenosti koja je naročito rasla upravo u kategoriji onih koji imaju samo završenu osnovnu školu, ili u kategoriji mladih do 24 godine, što je najupečatljivije izraženo u periodu pandemije. Država je nastojala da sistemskim merama zaštiti privredu i radna mesta gradjana, a to praktično znači da očuva tu formalnu zaposlenost, dok je neformalna nezaposlenost mladih i dalje rasla. Podaci izgledaju realno, jer imamo najveće smanjenje zaposlenosti u toj neformalnoj oblasti, a to znači da je njime obuhvaćen deo populacije mladih koji za sada nije dobio podršku od strane države. Tek se sada najavljuje pomoć za lica koja su nezaposlena – objašnjava Javorac.
NEAКTIVNOST U TRAŽENJU POSLA OPASNIJA OD NEZAPOSLENOSTI
Mladi najčešće obavljaju kratkoročne poslove, pa Javorac upravo zbog toga i smatra da je vest o neaktivnosti mladih u traženju posla čak i lošija od rasta njihove nezaposlenosti, jer takva pasivnost utiče da oni postaju još manje „vidljivi“ kao nezaposlena lica u sistemu:
–Država se trudila da očuva tu formalnu zaposlenost, dok se o ovoj neformalnoj ne može ništa detaljnije reći, osim da ona definitivno raste i da je kod mladih najviše izražena. To je, pre svega rezultat zastoja na tržištu rada, koji se najbolje vidi po rastu broja nezapioslenih. U Srbiji je nezaposlenost pala na 7,3 posto, da bi za godinu dana porasla na 9,9 procenata. Ista takva situacija je i kod mladih, gde se nezaposlenost u 2020. povećala za 3,3 odsto u poredjenju sa 2019, dok je u prethodnih pet godina ta stopa padala kod ove kategorije stanovništva. Takva kretanja su se ispoljila i u Čačku.
Produžetak pandemije će se definitivno odraziti na povećanje nezaposlenosti i posebno će biti ugrožene one kategorije stanovništva koje samo povremeno rade, a samim tim i nisu registrovane kao nezaposlene na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a tu se svrstavaju i mladi. U uslovima pandemije dolazi do neaktivnosti mladih pri traženju posla, koja je, prema proceni Javorca, čak i opasnija od nezaposlenosti mladih, jer onaj ko aktivno traži zaposlenje – ima šansu i da ga nadje, dok oni koji se povuku u pasivu padaju u beznadje i što je najgore od svega, postaju „nevidljivi“ u sistemu.
Pandemija je prouzrokovala pad aktivnosti u sezonskim poslovima, ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turizmu, a to su oblasti koje su najviše pogodjene ekonomskom krizom, gde su mladi najčešće počinjali da rade na neko odredjeno vreme, tako da su nakon prestanka rada prešli u tu neformalnu zaposlenost (gde ih nema više na evidenciji NSZ).
NA TRŽIŠTU RADA NESКLAD PONUDE I TRAŽNJE
Država i lokalne samouprave su mnogo uradile da stvore bolju klimu i pospeše zapošljavanje mladih, ali su očekivani efekti u dobroj meri izostali zbog ekonomske krize koju je izazvala pandemija korone. Indikatori pokazuju disproporciju izmedju ponude i potražnje radne snage na tržištu rada u pandemijskim uslovima. Privatne firme više ne iskazuju potrebu za novim zapošljavanjem, tako da ta disproporcija utiče direkrno na tržište rada.
–Potreba za zapošljavanjem je najizraženija kod priliva nove radne snage, što je najviše izraženo u kategoriji mladih sa završenom srednjom školom ili fakultetom. Oni sada nisu u mogućnosti da odu iz zemlje, a ovde teško dolaze do radnih mesta, jer privreda slabo iskazuje potrebe za novim zapošljavanjem. Imamo paradoks da se broj mladih i radno sposobnog stanovništva u našoj državi smanjuje, a to bi automatski značilo da je tražnja za tom vrstom radne snage viša, a za vreme pandemije to realno nije tako. Prema zvaničnim statističkim podacima za 2018. i 2019, udeo kontigenta mladih starosti od 15 do 29 godina se smanjio za 20.800, odnosno za 1,8 odsto, tendencija smanjenja se kroz statistiku ispoljila i u 2020. godini (kontigent mladih muškaraca se smanjio za 10.700, a udeo žena za 10.100), što bi praktično značilo da se povećala i njihova zaposlenost. Ipak, realnost je drugačija, u ovim pandemijskim uslovima došlo je do poremećaja na tržištu rada, pa se udeo te kategorije stanovništva povećava, što se posebno izražava kroz neformalnu nezaposlenost. Definitivno manjka nam novo zapošljavanje i to je najveći problem u ovom periodu, koji je posebno prisutan kod onih koji su tek završili školovanje i treba da rešavaju svoj egzistencijalni problem – kaže Javorac.
V. S.
КORONA ZAUSTAVILA MIGRACIJE
Evidentno je da mladi sada manje razmišljaju o odlasku u inostranstvo, tako da je došlo do izrazitog zastoja u demografskim kretanjima. Sve analize govore da usled zastoja na tržištu rada čak i najrazvijenijih članica Evropske unije, došlo je i do zaustavljanja migracija stanovništva ka EU, što je konkretno slučaj i u Srbiji, tako da mladi sada i da to žele nisu u mogućnosti da promene mesto boravišta, jer su i tamo na snazi rigorozne mere. I njihova ekonomija je izuzetno pogodjena krizom i nema dovoljno radnih mesta za novo zapošljavanje ni za njihove gradjane. U ovakvim okolnostima, migracije mladih iz naše zemlje u inostranstvo su izuzetno smanjene.
