POLOŽAJ ŽENA I NJIHOVE ULOGE U DRUŠTVU
Međunarodni Dan žena, 8. mart, je dan kada se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola, dan posvećen ženi simbolu rađanja i opstanka sveta, ženi majci, supruzi, sestri, ženi koja je kroz istoriju radila rame uz rame sa muškarcima na njivi, u fabrici, školi, bolnici. Od Njujorškog marša, kada je 15.000 žena izašlo na ulice zahtevajući kraće radno vreme, bolju platu i pravo glasa, prošlo je 110 godina. Jedina ideja, koja je preživela 20. vek, je ideja o ravnopravnosti žena i muškaraca, odnosno, uporna borba za jednakost pred zakonom i sa pravom se može reći da ta revolucija i dalje traje, rekla je za naš list Miladinka Đukić.
Prema rečima predsednice Komisije za ravnopravnost polova i podršku porodici Miladinke Đukić, država Srbija čini mnogo kroz zakonodavni okvir i niz međunarodno ratifikovanih sporazuma i protokola, kako bi se postignuća na polju rodne ravnopravnosti unapredila, ali i dalje postoje ozbiljni problemi u vezi sa položajem žena i njihove uloge u društvu. Ovi problemi počivaju na stereotipima duboko ukorenjenog patrijarhalnog društva koji na ženu gledaju na način koji nije primeren 21. veku. U našem društvu primetni su diskriminatorski odnosi prilikom zapošljavanja, određivanja visine zarade, radnog vremena, prava glasa i teže dolaze do rukovodećih pozicija, kaže Miladinka Đukić i dodaje:
– Prema podacima Ujedinjenih nacija, pandemija korona virusa će unazaditi napredak rodne ravnopravnosti za čitave dve decenije, jer se žene povlače u kuće, obavljajući kućne poslove, stagnirajući na polju ekonomije i obrazovanja. Alarmantni podaci svedoče o povećanju nasilja u porodici, uprkos delovanju države i donošenju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, 1. juna 2020. godine. Žene su svakodnevno izložene mobingu, psihičkom, verbalnom, fizičkom, seksualnom nasilju, što govori o stereotipu koji je duboko ukorenjen u kulturi nasilnog ponašanja našeg društva. Zakoni su doneti i mora postojati odgovornost onih koji ih sprovode, kao i bolja, veća i aktivnija uloga žena i muškaraca na mestima odlučivanja na polju problema koji su u vezi sa položajem žena, kako u našem gradu, tako i široj društvenoj zajednici.
Komisija za ravnopravnost polova i podršku porodici Grada Čačka veoma je svesna uloge koju ima kada je reč o problematici položaja žena, pa je započela prikupljanje podataka o zastupljenosti dama na mestima odlučivanja, kako bi daljim aktivnostima radila na osnaživanju žena, a kroz konkretne predloge u radu gradskog parlamenta.
– Veoma je velika razlika u učešću žena na mestima odlučivanja nekada i sada, ali se ne smemo time zadovoljiti, već se moramo boriti da se ženama pruži šansa da pokažu svoje znanje, umeće, stručnost, profesionalizam. Povećano je učešće u gradskom parlamentu, tako da od 75 odbornika 31 odborničko mesto zauzimaju žene (41%), dok se na mestu predsednika saveta mesnih zajednica, od ukupno 69, nalaze samo dve žene. Statistički gledano, broj žena na rukovodećim položajima je zadovoljavajući, ali je to daleko od ravnopravnosti muškaraca i žena na mestima odlučivanja. Na poziciji rukovođenja u javnim preduzećima ne nalazi se nijedna žena, za razliku od javnih ustanova, gde je više od 60 odsto direktorki – navodi Miladinka Đukić.
Rodnu ravnopravnost je teško ostvariti bez srazmernog i neposrednog učešća žena u procesu donošenja odluka u svim oblastima javnog života i na svim nivoima, zaključuje predsednica Komisije za ravnopravnost polova i podršku porodici.
N. R.
