На трибини у Дому културе, одржаној прошле седмице у оквиру Културно-образовног програма, Смиљана Попов, новинарка, ауторка и уредница емисије ТВ серијала „Београд за почетнике“ и Раде Милић, археолог из београдског Центра за урбани развој, представили су чачанској публици бројне археолошке локалитете и налазе у Чачку и околини. Много тога остало је и даље тајна, јер су неки локалитети само делом истражени, али и оно што је пронађено, а што се углавном налази у чачанском Народном музеју, говори о веома богатој прошлости нашег града.
Раде Милић 
Смиљана Попов
ТРАГОВИ ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ
На неколико локалитета у чачанском крају постоје трагови Винчанске, па и оне још старије Старчевачке културе (5.300-4.500 година п.н.е.). Према речима археолога Рада Милића, они су пронађени у Миоковцима (Црквине), Остри (Баковача) и Горњој Горевници (Трсине).
– Пронађене су винчанске фигурине. То је доба обрађеног камена, када су људи већ правили своја станишта… У касној Винчанској култури обрађује се бакар топљењем и то је прва обрада метала у Европи. Али, већ тада из Паноније долазе друге цивилизације, које потпуно бришу Винчу. И из тог периода постоји неколико налазишта на овом подручју, који су атрактивни и занимљиви. То су, углавном, гробови, попут Соколице у Остри. Али, то нису гробови Винчанаца, већ оних из каснијих култура… У чачанском Народном музеју су налази са ових локалитета, попут урни и бронзаног накита – навео је Милић.
Иначе, бројна су насеља на самом Винчанском локалитету поред Београда, али нигде није пронађен ниједан скелет, тако да је начин сахрањивања Винчанаца једна од мистерија археологије.
АТЕНИЧКИ ГРОБОВИ
Један од најзанимљивијих археолошких налаза пронађен је 1958. године у Атеници (локалитет Умке). Реч је о такозваним Кнежевским гробовима из гвозденог доба (6.-5. век п.н.е.), односно о два тумула (гробне хумке), за које се претпоставља да су припадали значајним особама, у литератури названим кнез и кнегиња. Већи тумул је пречника 70, а мањи 40 метара.
– Када су археолози разгрнули камење са хумки, у већој су пронашли оружје, дворези мач, део штита и оклопа, копља, стреле… Све то указује да је ту сахрањен ратник, веома богат. У мањем гробу било је много златног и сребрног, као и накита од ћилибара. Поред златне огрлице „цевчице“, која је очигледно по узору на грчку традицију, пронађено је 14 златних привезака у облику пчеле… Пронађено је и згариште на коме су њихова тела кремирана, мушкарац на колима са четири точка, а жена на двоколици. Након спаљивања њихов пепео је положен у масивне камене гробнице. На гробу су жртвовани пас, дивља свиња и тур, сигурно да су имали магијску улогу – неке су од занимљивости Атеничких хумки о којима је говорио Милић.
Интересантно је да су међу пронађеним и предмети пореклом из далеких крајева, попут скитских стрелица са Црног мора, ћилибарских огрлица, вероватно са Балтика…
– Нисмо могли да положимо Праисторијску археологију док нисмо знали сваки овај налаз из Атенице. То говори колико је значајно то што имате у Народном музеју у Чачку – рекао је Милић, који сматра да пронађени предмети можда указују да се народ који је живео на подручју Атенице (могуће Трибали) бавио трговином или да је контролисао путеве. Слични локалитети откривени су у Пилатовићима код Пожеге, код Петрове цркве у Новом Пазару…
РИМСКЕ ТЕРМЕ У ЦЕНТРУ ГРАДА И БЕЉИНИ
И Римљани, који су у ово подручје дошли у 1. веку п.н.е, оставили су бројне трагове. На чачанској територији, која је припадала провинцији Далмација, постоје два комплекса из тог периода. Један је код цркве и Народног музеја, а други је локација где су, приликом градње „лучне“ зграде 1970. године, пронађене терме из 3. века наше ере.
– Чачанске терме су имале део за музицирање, библиотеку, вежбаоницу, неколико базена са топлом и хладном водом… Терме су биле, не само за уживање и купање, већ и место за дружење, окупљање, састанке. Жене су могле само пре подне да долазе. А после радног времена, које је било до 12 часова, у терме су могли само мушкарци. Овај локалитет није у потпуности истражен, јер постоје доњи слојеви. Али, ово су једине терме у овом делу Србије, које су потпуно конзервиране – испричали су Раде Милић и Смиљана Попов.
У чачанским термама пронађено је, такође, много примерака накита, мале бочице за парфем, остаци стакла, новац… После пробоја Гота (крај 4. века) терме замиру саме од себе. На том простору касније је формирано средњовековно гробље… Остаци сличних терми пронађени су и у данашњем насељу Бељина.
РЕЛИКВИЈА ИЗ ГРАДИНЕ НА ЈЕЛИЦИ У МУЗЕЈУ У САРАЈЕВУ
Старе римске грађевине касније су разграђене, а делови су пренети и уграђени у Градину на Јелици, која за археолога Милића има посебу вредност. Реч је о рановизанатијском комплексу (6. век), који је захватао велики простор. Током истраживања, које већ скоро четири деценије води професор Михаило Милинковић, откривено је седам цркава, а у једној и епископски престо. Пронађене су фреске, полијелеј и бројни други предмети, сада у Народном музеју у Чачку.
Иако се по легенди то место везује за време деспота Ђурађа Бранковића и његове жене, у народу прозване Проклета Јерина, истраживања су открила да је Градина око 1.000 година старија. До 50-их година прошлог века тврђава на Јелици је била у великој мери очувана, али је касније много тога однето и уништено. Раде Милић је испричао и како је „нестала“, реликвија (саркофаг) пронађена на Јелици, на којој је натпис Свети Петар, Свети Павле и Свети Јован, а чија се реплика може видети у Народном музеју у Чачку.
Градина, налази; Фото: архива 
Градина, налази, фреске; Фото: Народни музеј Чачак
– Тридесетих година прошлог века мештани су са Градине узимали камен за градњу… Неко од мештана је из једне базилике извукао „кутију“, касније је утврђено да је реч о реликвији за мошти. Била је са позлатом, врло луксузне израде за то време. Оно што је било у „кутији“ истресао је, а њу је однео локалном златару који је откупио… Саркофаг је био у власништву породице Пољанић, до краја Другог светског рата. Након тога, он је одузет и сада је, не знамо којом логиком, у Земаљском музеју у Сарајеву. И данас је изложен као изузетан предмет из њихове збирке средњег века – испричао је Милић.
Иначе, сам назив града на Јелици још увек је непознат, али све указује да је био важан административни, верски и војни центар, у коме су живели различите етничке групе. Осим германских, византијских, пронађени су и налази других народа, јер су на том простору очигледно били и припадници плаћеничке војске. Током истраживања пронађене су и вештачки деформисане лобање, један од старих обичаја, који су на ове просторе донели Хуни…
Како је Милић нагласио, на Градини су најочитији трагови раног средњег века на нашим просторима, због чега овај локалитет има изузетан историјски и археолошки значај.
В. Т.
ПОСЛЕ ГРАДИНЕ ВЕО ТАЈНЕ
Шта се после шестог века догодило са Градином, како и зашто је опустела, не постоје поуздани докази. Под велом тајне су и наредни векови, све до времена Немањића, када на овим просторима настаје Моравски Градац, задужбина Страцимира, брата Стефана Немање. Осим словенске некрополе на локалитету римских терми у центру града, за тај период а не постоји много археолошких, ни историјских извора, што је, како је рекао археолог Раде Милић, случај са целом Србијом.
