SATISFAKCIJA ZA UNAPREĐENJE OBRAZOVNIH PROCESA
Kompanija Microsoft dodelila je vanrednom profesoru Fakulteta tehničkih nauka u Čačku dr Nenadu Stefanoviću najviši status iz oblasti edukacije – Microsoft Innovative Educator (MIE) Fellonj. Kao rezultat dugogodišnjeg uspešnog rada i saradnje, ovo priznanje Microsoft dodeljuje samo jednom nastavniku iz neke zemlje i ovo je prvi put da je takvo zvanje dodeljeno nekom univerzitetskom nastavniku iz Srbije. Dodeljivanju prestižnog zvanja profesoru Stefanoviću prethodio je status MIE Expert, koje je u saradnji sa Kompanijom Microsoft stekao pre pet godina.
Profesor dr Nenad Stefanović je završio Prvu kragujevačku gimnaziju, a zatim diplomirao i magistrirao na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, dok je doktorirao na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
– Za računare i informacione tehnologije, zainteresovao sam se u osnovnoj školi, kada sam od oca dobio na poklon prvi računar, čuveni Commodore. Otac se pionirski bavio računarima i informatikom još od 70-ih godina i prvi je doktor informatičkih nauka u Kragujevcu. Iako me nikada nije “terao” da se bavim ovom strukom, njegov rad i rezultati su u mnogome uticali na moju odluku da se bavim informacionim tehnologijama. Intenzivno i profesionalno, počeo sam da se bavim ovom oblašću nakon diplomiranja – započinje priču za naš list profesor Nenad Stefanović.
Prvu polovinu karijere, koju je započeo na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, a zatim u fabrici “Zastava automobili”, proveo je uglavnom u privredi. Radio je kao glavni softver projektant za Internet tehnologije, rukovodilac projekta i kasnije kao naučni saradnik. Jedno od rešenja koje je dizajnirao i implementirao u fabrici, proglašeno je od strane Jedinstvenog informatičkog saveza u pet najboljih rešenja iz oblasti upravljanja u Srbiji. Dolaskom “Fiat-a”, radio je kao menaxer centra za podatke i IT operacije.
Pre deset godina iz privrede je prešao u akademsku sferu. Trenutno je zaposlen kao vanredni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu i Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Član je više naučnih i stručnih organizacija i recenzent u više vodećih međunarodnih naučnih časopisa. Od 2012. godine je potpredsednik UNESCO IFIP (International Federation of Information Processing ifip.org) Tehničkog komiteta za veštačku inteligenciju. Objavio je više od 90 naučnih radova u časopisima, monografijama i zbornicima. Na osnovu postignutih naučno-istraživačkih rezultata, od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dodeljen mu je najviši rang (T1).
– Digitalnom transformacijom obrazovanja se bavim duži niz godina. Na FTN sam uveo najsavremeniju digitalnu platformu za obrazovanje još 2014. godine. Uložio sam dosta vremena i truda na implementaciji, održavanju i usavršavanju. U tom smislu, MIE Fellonj status je sigurno jedna vredna satisfakcija za mene i podsticaj da i dalje radim na unapređenju obrazovnih procesa. Takođe, imajući u vidu da su mnogi nastavnici u Srbiji, na svim nivoima obrazovanja, pokazali veoma visok nivo inovativnosti, adaptivnosti i motivacije, utoliko je status koji sam dobio za mene još značajniji.
Nosilac ste i Microsoft statusa MIE Expert. Šta uopšte znače ova zvanja i kako se dobijaju?
-Status MIE (Microsoft Innovative Educator) Expert dobijao sam prethodnih pet godina za rezultate na digitalnoj transformaciji obrazovanja i personalnom usavršavanju. Položio sam više od 70 kurseva iz oblasti primene informacionih tehnologija u obrazovanju. MIE Fellonj je najviši status koji dodeljuje kompanija “Majkrosoft” nastavnicima koji primenjuju informacione tehnologije u obrazovanju i koji su demonstrirali liderstvo i izvrsnost u okviru ovog programa, kroz mentorstva, realizaciju predavanja, implementaciju naprednih IT servisa u obrazovnim procesima i pružanje podrške drugim edukatorima. Osim toga, aktivni su i na društvenim mrežama i smatraju se ekspertima iz oblasti primene IT tehnologije u obrazovanju. Inače, kandidate za ovo priznanje predlaže lokalna “Majkrosoft” kancelarija u svakoj zemlji, a odluku o najboljem donosi globalni “Majkrosoft” sektor za edukaciju. Dodeljuje se jednom nastavniku u zemlji i ovo je prvi put da je dodeljeno nekom univerzitetskom nastavniku iz Srbije.
Među prvima u Srbiji, 2014. godine, implementirali ste Office 365 servis u oblaku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu i Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Od tada je počeo Vaš višegodišnji rad u oblasti digitalne transformacije obrazovnih procesa.
– To je bio pionirski i individualni projekat, koji se pokazao dosta uspešnim. Office 365 za obrazovanje je sveobuhvatna digitalna platforma koja pruža niz servisa za realizaciju nastave, učenje, ocenjivanje, saradnju, upravljanje dokumentima, komunikaciju, društveno umrežavanje i upravljanje bezbednošću. Moja najveća satisfakcija je da je nešto na čemu sam aktivno radio poslednjih sedam godina, sada u potpunosti zaživelo i da koristi imaju i studenti i nastavnici. Uz podršku rukovodstva Fakulteta tehničkih nauka i mojih koleginica i kolega, dostigli smo veoma visoki nivo digitalne transformacije i kvaliteta obrazovnih procesa. Ali, ne zaustavljamo se na tome, već kontinuirano radimo na unapređenjima i inovacijama.
Koja je po Vašem mišljenju najbolja platforma za učenje na daljinu?
– Imajući u vidu višegodišnje iskustvo i radeći sa nekoliko vodećih platformi za e-učenje, mislim da je, ukupno posmatrano, Office 365 najsveobuhvatnija i najfunkcionalnija platforma. Inače, procesu digitalne transformacije mora se pristupiti strategijski i planski. Svaka institucija mora analizirati svoje potrebe i primeniti modele i digitalne platforme koji su za njih najpogodniji. Napomenuo bih da je Office 365 potpuno besplatan za kvalifikovane obrazovne institucije. Na primer, vrednost servisa koje koristimo na FTN u Čačku (za sve studente i zaposlene) je preko 120.000 evra godišnje. Obrazovne institucije u Srbiji sigurno ne bi mogle priuštiti ove resurse kada bi ih kupovali, tako da je odlična prilika i ušteda primeniti ove servise besplatno.
Tokom pandemije korona virusa, pored učenika i studenata, mnogi su radili onlajn. Pokazalo se da je onlajn nastava veoma važna. Kakva su Vaša iskustva?
– Za razliku od većine škola i fakulteta, mi smo vanredno stanje i prelazak na onlajn nastavu dočekali spremno i sa pripremljenom i uhodanom platformom. Veći broj studenata i jedan broj nastavnika su već koristili Office 365, što je u mnogome olakšalo prelazak na onlajn model nastave. Jedina dobra stvar koja je proistekla iz pandemije korona virusa, jeste to da smo u godinu dana postigli deset godina digitalne transformacije. Mnoge obrazovne institucije će zadržati određene modele nastave i digitalne alate i posle povratka u normalu.
S obzirom na to da predajete devet predmeta na katedri za informatiku i matematiku na PMF i FTN, da li je po Vašem mišljenju kombinovana nastava najbolja?
– Da, definitivno se tzv. hibridni model pokazao kao najbolji. To su pokazala mnoga istraživanja, ali i iskustva iz prakse. Na Fakultetu tehničkih nauka već duži niz godina primenjujemo takav model.
Za postignute rezultate u oblasti digitalne transformacije obrazovnih procesa, oba fakulteta na kojima radite (PMF i FTN), prvi u Srbiji su dobili status Microsoft School. Šta to znači, koje su prednosti?
– To prvenstveno znači da studenti mogu računati na visok nivo
kvaliteta nastave i da su im na raspolaganju najsavremeniji servisi u oblaku za
praćenje nastave, učenje, komunikaciju i saradnju. I to sve u integrisanom i
bezbednom okruženju koje je usaglašeno sa više od 90 vodećih svetskih
regulativa iz oblasti zaštite i privatnosti podataka. Za nastavnike, to znači
da mogu primenjivati niz digitalnih alata u nastavi, uštedeti vreme i
efikasnije komunicirati sa studentima i pratiti njihov napredak. Takođe,
Microsoft School status obezbeđuje i podršku Micrsofot-a u procesu digitalne
transformacije, usavršavanja nastavnike, umrežavanje studenata, itd.
Koliko je važna digitalna transformacije
društva?
– Digitalna transformacija je neizbežna. Informacione tehnologije fundamentalno menjaju način na koji živimo, radimo i učimo. Više nije pitanje da li krenuti sa digitalnom transformacijom, već kako. Živimo u eri četvrte industrijske revolucije i samo ona društva i organizacije koje uspeju da se transformišu, ostvariće napredak.
Nela Radičević
Foto: Arhiva sagovornika
DIGITALNA TRANSFORMACIJA OBRAZOVANJA
– Digitalna transformacija zahvata sve sfere našeg života i rada, uključujući i obrazovanje. Informacione tehnologije (IT), ako se implementiraju i upotrebe na pravi način, mogu značajno unaprediti obrazovne procese i kvalitet obrazovanja. To podrazumeva nekoliko ključnih elemenata: viziju, strategiju, planiranje, implementaciju, upravljanje, monitoring i kontinuirano unapređenje. Naglasio bih da su svi ovi elementi podjednako važni za uspešnu digitalnu transformaciju. Na osnovu višegodišnjeg iskustva, mogu reći da parcijalni i ad-hoc pristupi i rešenja ne daju željene rezultate.
Izbor odgovarajuće digitalne platforme je jedan od ključnih koraka. Digitalna platforma za obrazovanje mora biti funkcionalna (podržavati što više obrazovnih procesa), adaptivna (sposobna da se prilagodi različitim obrazovnim potrebama i scenarijima), bezbedna (pruža zaštitu identiteta, podataka i servisa), usaglašena (ispunjava zahteve vodećih globalnih i nacionalnih regulativa), ekonomična (zahteva što manje troškove i ulaganja), pouzdana (sistem treba da bude raspoloživ kada je to potrebno) i otvorena (omogućava integraciju i proširenja).
Moja lična iskustva pokazuju da je važno da u obrazovnim institucijama postoji podrška rukovodstva za digitalnu transformaciju, sa jasnom vizijom, definisanom strategijom i planom implementacije. Neophodno je obučiti i pripremiti nastavnike i studente, odnosno, učenike za rad u novim digitalnim tehnologijama, kako bi iste primenili što efektivnije – naglašava profesor Nenad Stefanović.
