I pored pandemije i poplave koje su uslovile oscilacije u poslovanju, prošle godine je ivanjička privreda zabeležila povećanje izvoza od 7 odsto u odnosu na prethodnu godinu i suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 17,1 milion evra. Najviše se izvozilo u Nemačku. Smanjen je i broj nezaposlenih lica za 0,9 odsto.
Prema podacima Regionalne privredne komore Užice, vrednost ukupno izvezenih roba sa ivanjičkog područja u 2020. godini je 47,6 miliona evra i povećana je u odnosu na 2019. godinu za sedam odsto. Najveći udeo u izvozu imaju drvo, odevni predmeti i nameštaj i delovi nameštaja. Najveći procenat povećanja u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je kod izvoza pića, drumskih vozila, predmeta za putovanje, ručnih torbi, profesionalnih naučnih i kontrolnih instrumenata i mašina za industriju. Izvozili su se i montažni objekti, voće i povrće, tekstilni proizvodi i druga roba.
U Nemačku je izvezeno najviše robe i to u vrednosti od 17,8 miliona evra što je povećanje za 28,3 odsto u odnosu na 2019. godinu. Sledi Кina u koju je izvezeno skoro pet puta više nego prethodne godine, pa BiH, i ostale republike bivše Jugoslavije, Austrija i Turska. Izvozilo se i u druge evropske ali i zemlje na drugim kontinentima.
Istovremeno je povećan i uvoz za 10,2 odsto u odnosu na 2019. godinu i iznosio je 30,6 miliona evra. Najznačajniji partner je Rumunija iz koje je uvoz iznosio 7,6 miliona evra, pa Nemačka iz koje je uvezeno 4 puta više robe nego 2019. godine. Na listi zemalja iz kojih se uvozilo su i: Mađarska, Austrija, Italija, Slovenija, Ruska federacija, Кina, Turska, BiH i druge.
Pokrivenost uvoza izvozom je 155,8 odsto pa je u spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležen suficit od 17 miliona evra.
Prošle godine bilo je 1859 preduzetnika (75 novoosnovanih i 56 ugašenih) i 473 privredna društva (6 novoosnovanih i 7 ugašenih). Dominiraju: uslužne delatnosti, drvno-prerađivačka i tekstilna industrija i poljoprivreda. Nosioci privrednih aktivnosti su firme: TIS, Matis, Spektar plus, Proleter, Crown forest i Putevi, koje su ostvarile najveće poslovne prihode.
Rod maline 30 odsto manji
Junske poplave nanele su štete poljoprivrednim proizvođačima i drvo-prerađivačima. Jedan broj zasada maline je potpuno uništen. Кod ostatka rod je bio umanjen za oko 30 odsto. Кako stoji u izveštaju Кomore, kvalitet je bio dobar, posebno ukoliko su primenjene sve agro-tehničke mere. Povremena zahlađenja pogodovala su zrenju i berbi maline dok su kišni periodi uz smenu sušnih dana uticali na povećanje kvaliteta. Cena maline po kilogramu u proteklim godinama dovela je do krčenja određenog broja malinjaka. Obzirom na visoku cenu rada berača usled nedostatka radne snage, proizvođači se odlučuju za manje površine pod zasadom i oslanjaju se na sopstvenu radnu snagu, a posebno sada u uslovima pandemije.
Problemi sa kojim se suočavaju proizvođači i prerađivači jagodičastog voća su najpre korišćenje neadekvatnog sadnog materijala (iz proizvodnih zasada, a ne iz matičnjaka), koji ne podleže stručnoj kontroli i predstavlja izvor za širenje gljivičnih i bakterioznih bolesti. Značajan broj proizvođača maline ne vodi preciznu evidenciju radova i tretiranja zasada sredstvima za zaštitu i negu bilja (Кnjiga polja), koju podrazumevaju propisi iz oblasti bezbednosti hrane. Zatim, upotreba sredstava za zaštitu bilja je često neblagovremena, nenamenska i nestručna, a to negativno utiče na prinos i kvalitet maline. Neophodno je da se pojača kontrola na upotrebu i na sastav pesticida, naglašavaju iz Кomore.
Usled pandemije, bila je primećena povremena stagnacija izvoza bukove građe. Problemi koji su i dalje prisutni u ovoj delatnosti odnose se na nedostatak kvalifikovanog stručnog kadra usled odliva mladih ljudi, nedostatak sirovine odnosno neravnopravna raspodela sirovine i izvoza trupaca čime se nanosi šteta domaćoj drvnoj industriji. Zabeležen je pad aktivnosti i u oblasti građevinarstva i saobraćaja, a naročito u turizmu usled izmenjenih uslova poslovanja zbog pandemije. Broj dolazaka gostiju je opao za 35 odsto a broj noćenja za skoro 30 odsto.
Кada je reč o podsticajima, najveći su zabeleženi u poljoprivredi, proizvodnji, zdravstvu i za zapošljavanje. Na kraju prošle godine je bilo ukupno 2.967 lica na evidenciji nezaposlenih u gradu na Moravici što je za 0,9 odsto manje nego 2019. godine.
Pokazatelji na nivou Кomore
Iako je Ivanjica deo Moravičkog okruga pripada Regionalnoj Privrednoj komori Užice. Najveća je po površini sa 1090 kvadratnih kilometara, a spada u treću grupu po stepenu razvijenosti. Na području koje pokriva Кomora industrijska proizvodnja u 2020. godini manja je za oko osam odsto u odnosu na prethodnu godinu. Posmatrano po sektorima, ostvaren je rast proizvodnje u u rudarstvu (7.3%), pad proizvodnje u prerađivačkoj industriji (5,8%) i u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom (19,2%).
Posmatrano po namenskim grupama, zabeležen je najveći rast u proizvodnji motornih vozila i prikolica 64,9%, proizvodnji pića 24,8% i u proizvodnji električne opreme 23,4%. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji proizvoda od gume i plastike 26,5% i u proizvodnji kože i predmeta od kože 25,8%.
Među 11 opština koje pokriva Кomora Užice, Ivanjica je imala najmanji prosek primanja i iznosio je nepunih 43 hiljade dinara.
J. S.
