Društvo

БУНКЕРИ ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У ЧАЧКУ И ОКОЛИНИ – СВЕДОЦИ ТРАГИЧНОГ ПЕРИОДА ОДОЛЕВАЈУ ЗУБУ ВРЕМЕНА

Мада је од краја Другог светског рата прошло више од 75 година, у многим местима у Србији још увек постоје бројни бункери које су изградиле немачке окупационе снаге. Препуштени сами себи, ти неми сведоци једног трагичног периода и дан-данас одолевају зубу времена. На територији Чачка остало их је неколико. Један од њих је у центру града, одмах поред кошаркашке хале. Његови “савременици“ остали су и у Прељини, Овчар Бањи, на Каменици у Рошцима… Не постоји званично објашњење зашто у поратно време нису порушени. Временом су зарасли у коров, а данас изгледају као филмске кулисе.

Немци су бункере најчешће градили поред железничких и путничких мостова, како би обезбедили своје транспорте, па су тако настали и ови чачански, највероватније 1942. и 1943. Најпознатији је бункер поред некада железничког, данас пешачког моста, код „Борчеве“ хале, поред кога је деведесетих година била веома посећена кафана.

Милан Пајовић (1937), машински инжењер у пензији, годинама се бави истраживањем ратног времена, чији је сведок био као дете. О последњим ратним данима, па и борбама око моста крајем новембра 1944. говори и у својој књизи „Крај рата“, која је спремна за објављивање. Рукописи садрже и многобројне цртеже, које је Милан радио на основу свог „фотографског“ памћења. Према његовим речима, све бункере градила је немачка организација ТОТ, а радници су били Бугари.

Милан Пајовић

– Два велика бункера Немци су изградили код железничког моста, са обе стране реке. Два мања била су и код путничког моста. По један, исти такав, налазио се код кафане „Белви“ и некадашњег „Пролетера“ – сећа се Пајовић.

Цртеж Милана Пајовића

Његова породица живела је код кафане „Моравица“ и он је често са вршњацима одлазио до оближње Мораве. Испричао нам је да је гледао како Немци пред одлазак уништавају све што могу.

– Дан уочи ослобођења Чачка, Немци су срушили путнички мост и то авионским бомбама, које су узели са аеродрома у Прељини. На том аеродрому пре Другог светског рата били су стационирани „бомбардери“ и магацин са авионским бомбама. Немци су 1944. камион са тим бомбама дотерали изнад путничког моста, са љубићске стране. Гледао сам како су скидали бомбе и преносили их на сам мост. Део бомби је остао у камиону и пре него што су минирали мост, запалили су камион. Када су гуме изгореле, камион се накренуо и све бомбе које су остале, завршиле су у реци. Касније сам много пута одлазио до тог места и испод воде су се годинама виделе те бомбе. После је ту изграђен насип за бедем и он је „прекрио“ то место. Оне су и сада испод насипа, на двадесетак метара од путничког моста, на дубини од неколико метара. Нико то никада није истраживао – наводи Пајовић и каже да је било покушаја да се неки бункери сруше, али због јаке конструкције и веома квалитетне градње се одустало.

Цртеж Милана Пајовића

Горан Николић, запослен у Туристичкој организацији Чачка, иначе мештанин Овчар Бање, каже да је као дете улазио у велики бункер који и данас постоји, поред старог желеничког моста, у близини пећине Кађенице.

– Ти бункери су имали два дела. Када сам улазио још су се назирали жлебови за греде. У доњем делу војници су становали, ту се хранили, спавали, а у горњем делу била је стража. Народ је те бункере прозвао „бугарски“… Можда јер су их Бугари градили, али су они највероватније чинили војску која је из бункера обезбеђивала та места. Чак је остала нека прича да су војници из бункера на Каменици били у Миоковцима у кафани и да су ту имали окршај са неким од мештана, па је један од војника и убијен. Кажу да је због тога уследила одмазда и да су тада стрељани људи из Миоковаца – испричао нам је Николић, који се сећа и других бункера у том крају, који су временом нестали.

Бункер у Овчар Бањи

– Био је бункер и код другог железничког моста, код бране у Овчар Бањи, а на десној обали Мораве, са драгачевске стране, и мањи бункер. Порушили су их људи из краја, који су циглу са бункера после користили. Бункер код Кађенице зарастао је у жбуње и коров, али остао је, без икаквих интервенција, да траје све до данас – каже Николић, који сматра да су ти објекти могли бити искоришћени, можда за неке историјске поставке.

Према његовим речима, за бункер код Кађенице својевремено су били заинтересовани ветерани 63. падобранске бригаде. Хтели су да га опреме за своје активности, па су тражили одобрење од „Железнице“, али та идеја до данас није реализована.

В. Тртовић

ИМА ИХ И У МНОГИМ ЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА

Истоветних бункера има и у другим земљама… Највише их је у Француској, Норвешкој, па и у самој Немачкој… Често се користе у филмовима. У Србији су типски, исте су, чврсте конструкције, која је прављена од бетона, армираног гвожђа, камена и печене цигле. Забележено је да је пре четири године, приликом градње једног супермаркета у Београду, у насељу Видиковац, испод земље откривен велики немачки бункер.

КЊИГЕ О ПОРОДИЧНОЈ ИСТОРИЈИ

Милан Пајовић пензију је стекао радећи у „Ремонту“, углавном на ремонту тенкова. Читав живот интересовао се за историју, посебно чачанског краја. Објавио је књиге о историји своје породице, које су на својој кожи осетиле тешка предратна и ратна времена. Његов отац Богосав је из ивањичког села Дубрава, а прадеда по мајци Ђовани Пајер доселио се из Италије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.