У последњој деценији у Чачку готово да није било године коју није обележила нека од елементарних непогода на које човек посредно или непосредно утиче својим (не)деловањем. „Стогодишње“ катастрофе догађају се скоро на сваке две, три године. Поплаве, суше, пожари, загађење река, ваздуха и земљишта, клизишта, ерозија земљишта, угрожавају не само имовину, већ и здравље и животе људи. Природа је моћна и она има своје законе, на које се не може много утицати. Али и тамо где то може – својим незнањем, небригом, трком за брзом и лаком зарадом… човек веома брзо „сече грану на којој седи“. Последице су далекосежне по све аспекте живота, пре свега на економски и еколошки, а уколико се свест о томе не промени, тек ће их осетити генерације које долазе.
Фото: Љубо Новаковић
И поред одређених активности и мера локалне самоуправе и државе, чини се да је само делић еколошких проблема почео да се решава. Још постоји и проблем како заинтересовати грађане, посебно младе људе, да буду део овог за све нас важног сегмента.
Пре две године у Чачку је усвојен Програм заштите животне средине за период 2018-2027, који се ослања на Национални програм, а све у циљу усаглашавања са релевантним прописима Европске уније. Овим документом, поред осталог, утврђено је постојеће стање животне средине, дефинисани су најзначајнији проблеми, одређени су циљеви и стратешки пројекти и разрађен акциони план за остварење планираног. Наведени су бројни проблеми везани за загађење водотокова, недостатак канализационе мреже, посебно у селима, неконтролисану употребу ђубрива и средстава за заштиту биља, дивљу градњу… У свим овим питањима цивилни сектор, односно удружења грађана требало би да имају важну улогу, јер њихове акције, осим економске користи, развијају код грађана осећај за добробит за целу заједницу.
Али, као што је и овај Програм препознао, неки од важних проблемa, а који се односе едукацију и образовање, јесте мали број невладиних организација и група које се баве заштитом животне средине и промоцијом образовања, као и ограничени капацитети постојећих организација, недостатак едукативних програма у оквиру неформалног образовања, који су „некоординирани, несистематизовани, нису континуирани и нису доступни свим категоријама становништва“.
Овој теми и у нормалним околностима се не придаје довољно значаја у систему образовања, почев од најранијег у вртићима, основних и средњих школа, до факултета, осим ако су стручно везани за ову област. У време пандемије, која је захватила цео свет, о екологији се говори само спорадично, а онлајн настава као последицу има и то да су ученици потпуно искључени из раније покренутих еколошких акција.
У серијалу „Фер-плеј са природом“ истражићемо узроке и последице бројних еколошких проблема. Намера је да укажемо на значај грађанских удружења, првенствено у мапирању тих проблема. Уједно, настојаћемо да укажемо на важност повезивања званичних институција и локалне самоуправе са невладиним сектором, како бисмо допринели да се развије друштвени дијалог о приоритетима у екологији, а самим тим и повећа свест целокупног друштва о значају очувања животне средине. Јер, поштеђених од последица уништавања природе тешко да може бити.
У Чачку, као и у целој Србији, заиста је веома мали број невладиних организација и група које се баве заштитом животне средине. У наредним бројевима разговараћемо са представницима тих удружења, као и са надлежнима у локалној самоуправи о најважнијим еколошким питањима.
В. Т.
