Kada je grupa prijatelja i poznanika pre nekoliko meseci odlučila da otvori svoju pekaru, odmah su se složili u nekoliko bitnih stvari. Jedna od njih je da se zove „Bakina pogača“, jer sve što prave za svoju radnju je po receptima naših baka, a to znači bez aditiva i drugih veštačkih dodataka. Ali, najvažnije, po čemu se i razlikuju od svih drugih, je da dele besplatne obroke socijalno ugroženim sugrađanima i trudnicama. I pokazalo se, bar za ova dva meseca od kada radi pekara u Ulici vojvode Stepe, da su izabrali dobru formulu. Kupci dolaze i iz drugih delova grada, pa i iz sela, što znači da posla imaju dosta. Ujedno, i u duši im je radost, jer su mnoge glade nahranili.
Pekaru su otvorili Predrag Gavrilović i Aleksandar Denić, firma se vodi na Aleksu Maksimovića, a glavni za sve proizvode je Aleksandar Simeunović sa tridesetogodišnjim pekarskim iskustvom. Pokrenuli su posao sa idejom da svi proizvodi budu potpuno domaći, a to znači da hleb, pogače, lepinje, peciva, kiflice, burek, rade po starim receptima. I sve se mesi i peče baš u toj radnji.
– Glavni cilj od starta nam je da pomognemo ljudima, koji nemaju ni za hleb… Znamo da se teško živi, jer su takva i vremena. Svi mogu uvek da nam se obrate, da dođu u našu pekaru – kaže Simeunović za „Čačanski glas“.
Iako je besplatan obrok namenjen i trudnicama, u pekari kažu da se one ipak slabije obraćaju za pomoć, ali da socijalno ugroženi dolaze svakodnevno. Ako neko ne može da dođe, hranu nose i do kućnog praga. Gotovo svakodnevo neko od sedmoro zaposlenih u pekari nosi hranu za jednu višečlanu porodicu iz Trnavske ulice. Nekima čak i novčano pomažu… Ponudili su pomoć i Narodnoj kuhinji, da im proslede dnevne „viškove“.
Kako kaže Aleksandar, nema klasične podele poslova, jer svih sedam zaposlenih sve rade. Izabrali su da u svoje proizvode ne stavljaju aditive, ni veštačke arome. Samo brašno iz okoline Čačka, kvasac, so, voda i – ruke.
– Mesimo oklagijama, pečemo u „smederevcima“. Imamo i svog buregdžiju za mantije, pite i burek – dodaje Simeunović.
O tome koliko su dobri, svedoče kupci, od kojih mnogi sada isključivo pazare u „Bakinoj pogači“.
– Sve im je tako dobro i ukusno! Svaki dan dođem da kupim za sebe i kolege. Svaka čast i za humanitarnu ideju. Divni su – kaže nam jedna od mušterija.
A dolaze i iz Ljubića, iz Avenije, Atenice… Dobro im ide i komplet lepinja. Iako važi za užički specijalitet, Simeunović kaže da su dolazili i iz tog grada, pa su rekli da im je lepinja bolja od „originala“. Možda zato jer je spremaju u “originalnoj turskoj“ zidanoj peći.
– Posao, hvala Bogu, ide odlično. Plate su na vreme, u par dana plaćamo sve račune… Mušterije su prezadovoljne, što nam je zaista važno. Ali i svi radnici. Volimo da kažemo da smo „porodična“ firma. Iako familijarno zaista nismo rod, svi smo Čačani, volimo svoj grad i osećamo našu pekaru kao zajednički dom. Želja nam je da „Bakina pogača“ potraje, da jednog dana bude lepa tradicija po proizvodima i usluzi, ali i humanosti – objašnjava Aleksandar.
U pekari „Bakina pogača“ sigurni su da se može i na ovaj način raditi. A možda se jedino tako i može. Jer, samo tako mogu biti na dobitku, i u kasi, i u srcu.
V. Trtović
Svi proizvodi pekare „Bakina pogača“ mogu se poručiti telefonom, a dočekaće vas sve sveže i spremno. Imaju još ideja, ali ne žele mnogo o njima da pričaju. Najavljuju nove proizvode, pre svega ražani program, a traže i kvalitetno heljdino brašno…
– Možda će biti većih lokala i veća i raznovrsnija proizvodnja. Ali će princip ostati zauvek isti. Sve će i dalje biti domaće. I, naravno, besplatan obrok za ugrožene – kaže pekar Aleksandar Simenunović.
