PRIZNANjE MATICE SRPSKE BIBLIOTEKARU NIKOLI PEULIĆU ZA RAD INSPIRISAN DELOM CRNjANSKOG
NIKOLA PEULIĆ: – U pisanju rada sam pronašao slobodu, mir i utočište, zato je nagrada poprimila još intenzivniji značaj. Iza sebe ostavljam svoj tekst, koji u trenu pisanja razumem kao znak ličnog postojanja...
Najprestižnija nagrada koja se dodeljuje studentima za seminarske ili diplomske radove iz domena književnih izučavanja – „Brankova nagrada“ Matice srpske pripala je ove godine studentu srbistike Filološko-umetničkog fakulteta Nikoli Peuliću za rad „Bestijarijum u Romanu o Londonu Miloša Crnjanskog“. Nagrađeni rad je, zapravo, deo master rada, koji je Nikola Peulić odbranio 2019. godine na FILUM-u pod mentorstvom prof. dr Časlava Nikolića. Integralni tekst laureata „Brankove nagrade“ ima 88 stranica, ali je zbog uslova konkursa na koji je rad dostavljen (do 50 stranica teksta), pripremljena i poslata kraća verzija. Odluku o nagradi donosio je žiri u sastavu: prof. dr Vojislav Jelić, predsednik, prof. dr Dragana Vukićević, prof. dr Vladimir Gvozden, doc. dr Nevena Varnica i doc. dr Nataša Polovina. Ovo je prva i značajna nagrada koju je za svoj rad Peulić dobio u konkurenciji, ukupno petnaest radova pristiglih na konkurs. Zaposlen je u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Disˮ u Čačku.
ZAŠTO CRNjANSKI I „ROMAN O LONDONU“?
– U prirodi ljudskog mišljenja oduvek se javljalo pitanje uzroka. Crnjanski je, u izvesnom smislu, izabrao mene – ističe Nikola Peulić i podseća da je mentor nagrađenog rada prof. dr Časlav Nikolić, izabrao devet studanata koji su na predmetu „Evropski identitet srpske književnosti II“ svakog utorka od 13, pa sve do 22 časa, sedeći u krugu, čitali i tumačili upravo „Roman o Londonu“ Miloša Crnjanskov. Čitanje romana pratila je književna kritika, ali i komparativno tumačenje serije „Tvin piks“ Dejvida Linča i spomenutog romana Crnjanskog.
– Zahvalan sam na prilici da doprinesem nauci o književnosti kroz tumačenje stvaralaštva Miloša Crnjanskog koje je po poetskoj dubini za tumača njegovog teksta neiscrpno. Posebnu zahvalnost odajem svom mentoru prof. dr Časlavu Nikoliću na neverovatnom poverenju i trudu koji je nesebično priložio uz moj rad. U pisanju rada sam pronašao slobodu, mir i utočište, zato je nagrada poprimila još intenzivniji značaj. Iza sebe ostavljam svoj tekst, koji u trenu pisanja razumem kao znak ličnog postojanja. U dogledno vreme planiram da bestijarijum sagledam u čitavom stvaralačkom opusu Miloša Crnjanskog i da svoja tumačenja krunišem stručnom monografijom.
O KONCEPTU RADA KROZ MITOLOŠKE PREDSTAVE ŽIVOTINjA…
Dve su osnovne organizacione ravni istraživanja sprovedenog u okviru master rada „Bestijarijum u „Romanu o Londonu“ Miloša Crnjanskog“ Nikole Peulića: otvaranje prema mitološkoj dubini književne predstave životinja, a zatim raščitavanje obnove tih tragova, njihove modifikacije i nadgradnje u modernističkoj literaturi. Autor ovog master rada je prikazao književnoistorijsku dubinu predmeta, uspostavivši vezu sa „Fiziologom“ i srednjovekovnim oblikovanjem kulturnog znaka životinje, ali i koliki je antropološki i filozofski raspon teme, uputivši na potrebu razumevanja odnosa čoveka i životinje (preko Ničea i Agambena). Predstavljajući figure kao što su: škorpija, kit, aždaja, zmija, riba, konj, autor je potvrdio dijaboličku kosmogoniju „Romana o Londonu“. U radu su samerene biblijske predstave o životinjama i posthrišćanske predstave u romanu Crnjanskog. Prema rečima žirija, reč je o inovativnom čitanju „Romana o Londonu“, u kome autor dijahronijski klizeći kroz različite koncepte simolizacije životinja od „Epa o Gilgamešu“ preko Biblije, sagledava neke od najupečatljivijih i najtrajnijih figuracija životinja sa romanesknim zverima.
Autor kroz postupke inverzije i parodije otkriva nove vrednosti koje prepokrivaju stare, London postaje čarobnica Kirka u zanosu svojih metamorfnih osveta. Nikola Peulić je u istraživanju pokazao da figura životinje u literaturi poznog modernizma uspostavlja simboličku scenu na kojoj se uočava i otvaranje srpske književnosti ka duhu humanističkog skepticizma i iskustvu prevazilaženja književnog moderniteta.
KNjIŽEVNOST I BIBLIOTEKARSTVO
Nikola Peulić je rođen 1994. godine u Čačku. Završio je Mašinsko-saobraćajnu školu u kojoj je bio đak generacije školske 2012/2013. Završio je master studije na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu na Katedri za srpsku književnost sa prosečnom ocenom 10 (deset). Objavio je nekoliko radova iz oblasti bibliotekarstva u stručnim glasilima, ali i one vezane za književna tumačenja. Kao posebna interesovanja ističe narodnu, srednjovekovnu i srpsku književnost 20. veka.
Z. L. S.
U BRANKOVU ČAST
Povodom stogodišnjice smrti pesnika Branka Radičevića na sednici Upravnog odbora održanoj, 17. oktobra 1948, Matica srpska ustanovila je „Brankovu nagradu“. Od tada, ova nacionalna ustanova svake godine dodeljuje nagrade za najbolje radove iz oblasti književnosti studentima za seminarske i diplomske radove napisane tokom redovnih studija, kao i za master radove pisane ili prevedene na srpski jezik. Predmeti radova mogu biti iz istorije i savremene srpske književnosti i iz drugih literatura sveta, kao i iz kruga teorijskih pitanja literature.
