Na Janjića kući, u Kursulinoj ulici, nedavno je postavljeno spomen-obeležje u znak trajnog sećanja na prof. dr Zavišu I. Janjića (1949, Čačak– 2019, Vašington), meteorologa svetskog glasa.
U novijem dobu, baš kao i kroz istoriju, Čačak i čačanski kraj iznedrili su brojne značajne ljude. U domenu nauke, jedan nije imao premca, dobacio je najdalje, nadmašivši svaku ovdašnju konkurenciju za više kopalja. To je prof dr Zaviša I. Janjić, autohtoni Čačanin, potom građanin sveta i planetarna dika u domenu meteoroloških istraživanja (prevashodno na područjima matematičkog modelovanja u prognostičke svrhe). Ovakva konstatacija se potkrepljuje jednostavno i veoma uverljivo. Samo dva ili tri momenta – u mnoštvu sličnih – više su nego dovoljna.
Već sredinom osamdesetih godina prošloga veka, naš naučnik zaokružuje rad na, takozvanoj, dinamici modela, razvijajući numeričku advektivnu šemu sa kontrolisanom nelineranom kaskadom energije. Janjićevi naučni doprinosi utkani su u teorijsku osnovu regionalnih modela atmosfere koji se koriste širom sveta. Zadugo već, u meteorološkoj službi SAD, kao i u odgovarajućim ustanovama u nizu zapadnoevropskih zemalja, za kratkoročnu vremensku prognozu koristi se Zavišin model Eta. Novi nehidrostatički model (NMMB – Nonhydrostatic Mesoscale Model), koji je svojevrsna sinteza sveg Janjićevog rada, i koji se može primenjivati na svim prostornim razmerama – od globalnih do turbulentnih – kao i na svim vremenskim razmerama, uključujući i izučavanja klime, takođe je, na velika vrata postao operativan u meteorološkoj praksi Sjedinjenih Država (2011), to jest, operacionalizovan je kao glavni model za ceo severnoamerički kontinent. Preuzelo ga je i više od hiljdu timova u osamdesetak zemalja. Posredi je sistem koji je uneo izvanredna poboljšanja kod horizontalnog i vertikalnog razlaganja prognostičkih modela.
Godine 2013, Zaviši Janjiću je dodeljeno najviše priznanje u oblasti meteorologije – Nagrada IMO, iza koje stoji Svetska meteorološka organizacija (SMO). Janjić je ovo priznanje dobio “… za izuzetan životni doprinos na unapređenju teorije i prakse atmosferskog modeliranja i numeričke prognoze vremena, posebno modela koji su zasnovani na njegovim inovativnim numeričkim šemama i šemama parametrizacije, koje se koriste za istraživanje i operativnu prognozu vremena širom sveta. Janjićevi radovi su inspirisali mnoge naučnike, a prognoze zasnovane na njegovim modelima danas dopiru do miliona korisnika….“ Reč je o nagradi koja je egal sa „Fildsovom“ (onom, kojom se ovenčavaju najlucidniji i najznačajniji prodori u oblasti matematike, i koja se u najelitnijim naučnim krugovima pozdravlja i doživljava kao egal sa Nobelom).
Zacelo, reč je o jednom od najrelevantnijih svetskih meteorologa poslednje četvrtine HH veka, ali i u prvom indiktu trećeg milenijuma, a i u ovoj pentadi pride. U stručnim krugovima širom sveta Janjićevo ime i čuvenje su na frekventnosti, tokom minule četiri decenije, iz godine u godinu samo dobijali. Neki od značajnih pojmova i postupaka u meteorologiji nazvani su (i) Zavišinim prezimenom: u oblasti takozvane vlažne konvekcije postoji postupak Betts-Miler- Janjic Convection, kao što stručnjaci znaju i za troimeni termin Mellor-Yamada-Janjic Turbulence. Janjić je kreator četiri generacije analitičkih simulacija i sve su operacionalizovane.
Prof. dr Zaviša Janjić se od 2000. godine brojao u dopisne članove Srpske akademije nauka i umetnosti. Neshvatljivo dug period je probavio u takvom jednom semiakademičkom statusu (reč „neshvatljivo“ bi trebalo zameniti rečju „neoprostivo“, i ona bi verovatno morala ići na adresu odgovarajućeg Akademijinog odseka). Godinama, podozrevao je prof. dr Zaviša Janjić, sa rastojanja od više hiljada milja, da je – što se tiče uvođenja u redovno članstvo Akademije – uporno i sistematično bio ignorisan i opstruiran, i to iz redova inferiornih antagonista koji u SANU reprezentuju baš meteorološku struku. (Surevnjivosti, lične sujete, lakoprsta posezanja za tuđom intelektualnom svojinom, et cetera – ničeg, dakle, novog pod kapom nebeskom, ukoliko se izuzme enormno planetarno zagrevanje sa njegovim sve osetnijim uticajem na vremenske prilike i klimatske uslove širom Plave planete, to jest, sa neželjenim uplivom na čitav živi svet.)
Naravno da nećemo propustiti da kažemo i ovo: Zaviša Janjić, glasoviti svetski naučnik, vodio je čačansko poreklo od davnine -starinom, po ocu Isidoru, goračićko – iz Dragačeva, „ružom ograđenog“ – a po majci Milici áteničko, to jest, opet podjeličko, ali sa ove druge strane planine.
Rukovodeći se visokim moralnim načelima, Zaviša Janjić se svednevno potvrđivao kao principijelna i etički uzorita ličnost. Oduvek, bio je tih, blag i skroman, pritom duhovit. Impresionirao je svojom prefinjenom inteligencijom, enciklopedijskim znanjem i vazda dobrim namerama.
Obeležje u Kursulinoj ulici – koje sasvim dolično deluje i u estetsko-estetičkom pogledu – na fasadni zid Janjića kuće, postavila je grupa Zavišinih školskih drugova i bliskih prijatelja (univerzitetski profesor Miroslav Jevtović, arhitekta Milun Stambolić, stomatolog Zoran Jugović, a sa njima i potpisnik ovoga, usrdno donetog novinskog napisa). Za postojanje dotične mermerne memorabilije, svakako je najzaslužniji profesor Jevtović – za svaku hvalu su posvećenost i istrajnost koje je pokazao na zadatku čijeg se izvršenja (u svim fazama, od početka do kraja), primio u najkonkretnijem smislu (od idejnih usaglašavanja, preko administrativno-organizacionih momenata, do tehničko-izvođačkih aspekata, to jest, same realizacije). Valja reći da je potrebna saglasnost od sadašnjih posednika Janjića kuće (privatnog preduzetnika Dragoslava S. Bradića, i supruge mu Slavice) dobijena lako. Takvu vlasnikovu pristalost su – u znaku najboljeg dobrosusedskog i dobročaršijskog razumevanja i saradnje – svojski poduprli gospođa Radmila Bradić i gospodin Dragoljub Lazović.
Iz Vašingtona (gde žive Zavišina supruga Gordana i kćerka Ksenija) i iz Minhena (gde domicil ima kćerka Tijana) stigle su na adresu ovde narečenog čačansko-beogradskog tima naučnikovih prijatelja i poštovalaca reči duboke zahvalnosti. Izraze blagodarnosti primili su i Bradići.
U neprestanom negovanju i unapređivanju kulture sećanja Grad Čačak, s vremena na vreme zabeleži poneki pažnje vredan momenat. U takve trenutke bi se mogao ubrojati i aktuelni memorijalni novum na fasadi Janjića kuće u Kursulinoj ulici (zdanje je potkraj tridesetih godina prošloga veka podigao građevinski inženjer Isidor V. Janjić). Ovaploćen je – taj momentum – postavljanjem epigrafa koji će sećati na značajnog naučnika Zavišu I. Janjića. Nesumnjiv prizvuk samoinicijative i privatnosti – vezan za sam poduhvat postavljanja skromnog memorijala – niukoliko ne može novopostavljenom znamenu oduzeti na javnom značaju.
Bratislav Jevtović
CITIRAN U NAJPRESTIŽNIJOJ LITERATURI SVETA
Brojni Janjićevi radovi objavljeni su u vodećim stručnim časopisima i, prema Google Scholar evidenciji, 9. 900 puta su citirani u najprestižnijoj naučnoj literaturi diljem Planete (do sada). Nije posredi nikakva omaška, broj je tačno napisan: devet hiljada devet stotina. U tolikoj meri su, dakle, Janjićevi pravci razmišljanja, to jest, metodi i matematički modeli, nezaobilazni i inspirativni, te, nadasve, široko primenljivi u svetskoj meteorološkoj praksi.
