ZATEKAO PUSTOŠ
OBRAD KOVAČEVIĆ: – Muči me i zašto je neko tako nešto uradio meni, imam skoro 80 godina?Uvek sam gradio, nisam rušio i odnosio. Stalo mi je da ljudi rade, da posao živi, ali i grad! Zato sam i želeo da svoje iskustvo prenesem drugima. Ljudi budite oprezni! Teška su vremena…
Vlasnik stambeno-poslovog kompleksa „Palma“, više od 50 godina živi u Nemačkoj. Kupio je taj lokal u samom gradskom jezgru pročetkom devedesetih. Jedno vreme je vodio restoran, ali je odlučio da se ponovo vrati u Nemačku. Izdavao ga je poslednjih dvadesetak godina.
– Došao sam nedavno, kad – imam šta da vidim! Isključena struja, nedostaje i deo inventara. Od tada samo razmišljam šta da radim. Dug za struju je oko 3.000 evra. Moram da ga izmirim! Koštaće me oko hiljadu evra i ponovno priključenje struje. Šta ću, isključena je i u stanu koji se nalazi iznad restorana – priča Obrad Kovačević.
Više od dugova, pogodio ga je ljudski nemar. Pošto već 55 godina živi u Nemačkoj, neshvatljivo mu je da građani ne plaćaju račune državi, a posebno poslovni ljudi.
-Radio sam u inostranstvu, zaradio i uložio u Srbiju. Svojevremeno sam u gaćama doneo novac da kupim lokal i otvorim „Palmu“. Ima dosta nas koji smo donosili novac i ulagali ga u rodnom kraju. Ali, nisu svi takvi. Pojedinci su ga iznosili iz zemlje, što je opasno. Samo, čini mi se da su takvi poštovaniji od nas koji smo ulagali – njegov je utisak.
Bez obzira na sve, Obrad je spreman da povrati posao i prepusti ga nekome ko bi ga odgovorno vodio. Kako kaže, novom zakupcu ne bi jedno vreme naplaćivao kiriju. Dovoljno bi mu bilo da restoran radi, zaposli nove ljude i povrati nekadašnji ugled. Uveren je Obrad da je „Palma“ ranije bila restoran za primer.
– Ne znam šta je uticalo da se ugasi posao, da li epidemija korone, šta li već? Restoran ne radi već nekoliko meseci. Dugovi nisu nastali odjednom! Znam da je nemoguće organizovati veća okupljanja i slavlja, ali je moguće pripremati hranu. Tako je bilo i ranije. I ja sam poslovan čovek. Ulagao sam u Gornji Milanovac, moj rodni kraj, imam i nekretnine u Beogradu, stekao sam i u Nemačkoj. Radim, iako sam odavno u penziji. Muči me i zašto je neko tako nešto uradio meni, imam skoro 80 godina?Uvek sam gradio, nisam rušio i odnosio. Stalo mi je da ljudi rade, da posao živi, ali i grad! Zato sam i želeo da svoje iskustvo prenesem drugima. Ljudi budite oprezni! Teška su vremena – kaže on.
Obrad je rođen u Takovu. Kako kaže, kao seljačko dete došao je u grad u ranoj mladosti. Pošto je bio više gladan, nego sit, rešio je da ode u Nemačku. I tamo je naporno radio decenijama, stekao porodicu. Njegovi sinovi su ostali da žive u Nemačkoj. Priča i da mu nije bilo lako da u tuđini stekne i kapital i poštovanje. Kod Nemaca se sve gradi postepeno, na čvstim temeljima. Ljudi koji su odlazili tamo da rade za domaće stanovništvo su nekada bili gastarbajteri. Možda i danas. Na početku ih uglavnom doživljavaju kao najamnu radnu snagu. Zato je našima i ostalima koji su dolazili da rade, bilo vrlo važno da kod Nemaca steknu poverenje, a tako i poštovanje.
Obrad i ne traga, pošto-poto, za nekadašnjim zakupcima restorana. Više puta je ponovio da samo želi da „Palma“ oživi i povrati ugled. Neće ni pandemija korone zauvek trajati. I on se nada da će tu ponovo biti organizovana slavlja, kao i da će se dobra hrana i dobra usluga ponovo privući ljude, koji će se tu okupljati u svako doba dana.
Posle izmirenja računa, možda mu ostaje još teži posao. Naći odgovornu i pouzdanu osobu da vodi posao. Iako je toliko toga proživeo, nije ostao nedodirljiv za teška poslovna iskustva. Zato, ponovo na početak…
Z. J.
