Bolest male Anike Manić odavno je digla Srbiju na noge, ali gest Miloša Mijailovića iz Gornjeg Milanovca, sugrađanina njene majke, koji se odlučio da proda porodičnu kuću na Rudniku, „udarila je kao zemljotres“ i probudila i one koju su možda bili uspavani. Na tome Miloš nije stao, već je pre dva dana na liciticaju u FB grupi “Budi human- Humanitarne licitacije” na prodaju i svoj bajkerski prsluk. Licitacija je završena u sredu veče i kuća je prodata za 8.000 dolara Spasoju Cvijetinoviću i njegovoj porodici, koji su se među prvima i oglasili na licitaciji.
Jedan od najboljih primera da humanosti i skromnost i dalje postoje su Miloš Mijailović i njegova sestra Biljana Dragićević, koji su oglasili da prodaju porodičnu kuću na Rudniku, a sav novac usmerili za lečenje male Anike. To su učinili preko Fejsbuk stranice Budi himan-Humanitarne licitacije, o kojoj je naš list već pisao. Želeli su anonimnost, a stekli popularnost. Njima ona nije potrebna, ali svakako je značila, jer su se nakon izveštavanja medija o njihovom gestu, mnogi odlučili da učine slično, svako koliko je u mogućnosti. Njih dvoje rodili su se u toj kući, i prevashodno su želeli da je doniraju Crvenom krstu u Gornjem Milanovcu. A onda se „desila Anika“.
– Shvatili smo da se već duže vreme prikuplja novac i da je u pitanju velika suma i odlučili smo da pomognemo. Slanje SMS poruka naravno znači, ali ide sporo. Kada bi svi poslali odjednom, imalo bi svrhe, a vreme ističe, sporo ide… Zato smo rešili da ovako uradimo – objasnio je Miloš pre desetak dana, kada su se on i njegova sestra odlučili na ovaj gest.
Kuću je sedamdesetih godina prošlog veka izgradio njihov deda, ima 90 kvadrata, upisana je u katastar, a vlasnici su Miloš i Biljana. Početna cena na licitaciji je bila 4.000 evra. Već u prva dva dana Miloš je dobijao sjajne ponude za nju. Pozvao ga je Bosanac, koji već dugo živi u Americi, i ponudio 8.000 dolara za kuću.
– Tom čoveku ova kuća ne treba, verovatno nikada ni neće doći ovde, ali je zanimljivo da on hoće kuću da prepiše na Aniku kada se bude izlečila, da se ona seća nje — priča Miloš. Pravilo je da kuća pripadne onome ko je ponudio najveću svotu novca do srede u 20 časova.
Ovaj mladić velikog srca, nastavio je svoju humanitarnu misiju i kako je objasnio, odriče se najvrednijeg što bajkeri imaju, a to je bajkerski prsluk.
– Bajkeri imaju dve stvari koje najviše vole, to je motor i bajkerski prsluk. Ja svoj prsluk ponosno nosim već 15 godina, i odlučio sam da ga prodam kako bi roditelji male Anike sakupili novac za njeno lečenje. Početna cena je 3.000 eura – rekao je Miloš Mijailović. Međutim, kako nam priča, prijatelji bajkeri su ga zamolili da ne prodaje prsluk, pa je zatražio od svih prijatelja da umesto komentara na društvenim mrežama bude skrinšot fotografije da su poslali SMS 858 na 3030. Ipak, on je nakon isteka licitacije u sredu veće, prsluk ponovo oglasio na prodaju i tamo će „stajati“ kako je rekao, sve dok se ne sakupi dovoljno novca za Anikino lečenje.
Nije teško biti fin, kaže se, ali izgleda da nije teško biti human. Miloš i njegova sestra žive veoma skromno. On radi kao zavarivač u jednoj privatnoj firmi u Ljigu, dok je Biljana zaposlena kao trgovac u jednom trgovinskom lancu. Tako da zaista nije teško biti human, samo treba imati dušu. Odavno već čini se da smo zaboravili na prave vrednosti. Kao da su nestale, a one zapravo isplivaju na površinu u najvećim nevoljama. Nakon Miloševe priče, lako je da proverimo da li imamo dušu, lako je da shvatimo šta su prioriteti, lako je da naučimo da svako od nas ima jedan život. Ako smo mi dovoljno „veliki“ onda će biti i „ostali“. Ugledajmo se na Miloša i pomozimo Aniki da živi svoj život.
I. M.
.
