ČITANKA PONOSA I LJUBAVI
Ovim rečima naslovio je svoj uvodnik u novom izdanju Srpskog narodnog kalendara za prostu 2021. godinu, književnik i publicista Radovan M. Marinković, jedan od dugogodišnjih priređivača ove duhovne čitanke, nemenjene svim generacijama, uz priređivača i izdavača Slobodana Čvorovića, vlasnika Agencije „Čvorak“.
Sadržaj novog Kalendara predstavljen je nedavno na tradicionalnnoj manifestaciji „Ovčarska svitanja i susretanja“, održanoj tradicionalno u porti manastira Nikolje.
-Srpski narodni kalendar stizao je i stiže i do najudaljenijih srpskih domova, hramova, gradilišta, privrednih firmi, ustanova kulture i prosvete. Postao je, poodavno, po oceni čitalaca, istinska narodna duhovna čitanka, a sve je počelo, podsećam, više nego skromno – nadahnućem dvojice beogradskih novinara i publicista Miroslava Nikitovića i Ljubisava Krunića, sa blagoslovom Svetog arhijerejskog sinoda SPC 19. novembra 1992. godine. Od tada, evo, skoro tri decenije, u Kalendaru su pribirani odabrani tekstovi naših najumnijih stvaralaca, neki ranije publikovani, drugi namenski pisani za ovu sveduhovnicu. Opstao je zahvaljujući podršci svojih brojnih dobročinitelja, finansijski i moralno. Na naš ponos, Srpski narodni kalendar objavljen u skoro 90.000 primeraka, krasi srpske domove, biblioteke i institucije, ne samo u domovini, već i širom sveta – rekao je pored ostalog, Slobodan Čvorović.
U sadržaju Kalendara su standardne rubrike koje iza reči priređivača donose Deset Božjih zapovesti, Himnu Svetom Savi, Kalendar, Molitve, Krsne slave u Srba, Pravoslavni rečnik, tu su i priče o više Srpskih svetilišta, o Srpskim svetiteljima, Posvećenicama, zaboravljenim srpskim imenima, Bazi srpske vojske u Bizerti, remek- delima Umetničke galerije „Nadežda Petrović“, Znamenitim Srbima, Godišnjicama čačanskim, Pesničkim zaveštanjima, Životnim cilusima i običajima, Narodoumlju, Anegdotama, a tu je i jelovnik sa starinski receptima.
„U prošlosti smo nalazili one duhovne vertikale koje mogu da nam budu putovođe u budućnost… iščitavali smo svetosavske himnične posvećenice, usrdne molitvenice i pravoslavno rečje stižući u srpska svetilišta i plemenite domove, gde nas je hrabrilo i usmeravalo podvižništvo naših svetitelja i pamćenice povesnbičkih zbivanja, uz isticanje služenja svome rodu znamenitih Srba. Osluškivali smo i pesnička zaveštanja, beležili vaskolike umovanke…“, zapisao je Marinković obuhvatajući kompletan sadržaj Kalendara. Govoreći o nesrećnoj sudbini našeg naroda, on blagonaklono priziva buduće dane rečima da „Njivu ne čini jedna letina, ni narod ne čini jedan naraštaj. Livadu ne čini jedan otkos, niti je može uništiti jedna kosidba…“
Zato ovaj Srpski narodni kalendar „stiže svim dobronamernim ljudima, stvaralački upućuje čitaoce u znamenja prošlosti, istovremeno ih pozivajući da slave postignuća našeg doba i da sagledavaju, stremeći joj, verujuću budućnost“.
Z. L. S.
