Zanimljiv je naš jezik, baš! Ume da zbuni, nasmeje, čak i kad mu to nije namera. Ova dvosmislena poruka zalepljena na kapiji u nekoj od čačanskih ulica je tako sastavljena da se zapravo ne zna kome je upućena. Vlasnicima pasa ili njihovim ljubimcima? Jezički gledano, upućena je vlasnicima pasa, kao da su, naprimer „vlasnici plišanih igračaka ili buba-mara“ i njihovim ličnim „fiziološkim potrebama“. Psi je svakako neće pročitati.
Znamo dobro da će životinje pražnjenje svojih creva tokom redovne šetnje obaviti gde im bude nužno. Za njih je to refleksna radnja i odlaze dalje, nesvesni posledica. Mnogo veći problem od životinjske prirode je ono što ostavljaju u takvim situcijama njihovi vlasnici.
Iako se upozorenje, na prvi pogled, odnosi na ljubimce, jasno je da iza svega stoje nemar i nekultura njihovih vlasnika. „To“ ili „ono“ su, zapravo, oni iza sebe ostavili, a ne njihovi ljubimci!
Daleko smo još uvek od te, nazovi, javne higijene, o kojoj često pišemo i na koju ukazujemo. Lepo je ponekad videti neke mlade ljude od kojih bi valjalo učiti i njihov odnos prema svom ljubimcu. Ponesu u šetnju i neku metlicu ili odgovarajuću kesu kojima lepo pokupe „ono“ iza svojih ljubimaca… I nikome ne ostavljaju problem… I niko ne ugazi, nikome ne širi smrad, ne raznose se bakterije… Tako da, verovali ili ne, iako nelogična, ova poruka i te kako ima svoju logiku…
Z. L. S.
