Zbirka priča nesvakidašnjeg naslova „Da ti pričam priče šaramantskeˮ, zavičajnog stvaraoca Ljubiše Ćirkovića, sadrži 11 pripovedaka koje prate ilustracije Miloša Vasovića. Piše ih direktnim, britkim i nimalo metaforičnim jezikom od starozavetnih rodoslova, Nojevog saznanja, preispitivanja prvog greha, proterivanja iz Raja i nastanka sveta, do Judinog poljupca, sudbine nekih istorijskih ličnosti, tragične i prepričavane…
Jedna se odnosi na sudbinu dr Dagiše Mišovića, jedna na Ćirkoviće, potom na atentatora Tadića, a zanimljivo je i putešestvije popa Kiće, odnosno, penzionisanog prote crkve Svetog Vaznesenja u Beogradu, od Ivanjice do prestonice sa zadržavanjem kod sestre u Čačku i njegov susret sa Milkom i Milošem Minićem…
– Svaka od ovih priča nastajala je za jedan dan i na osnovu samo jedne rečenice koju sam od nekoga u razgovoru čuo. Dakle, motiv je uvek samo jedna rečenica. Pisane su od 1998. do 2013. godine jednostavnim rečima i sa što manje reči, tako da smatram da su kao takve jedno originalno štivo. Želeo sam da ono što je duhovito bude duhovito, a ono što je tragično da bude tragično. To su priče koje su objavljene i sabrane.
Mislim da ovo čak i nije najbolji izbor mojih priča. Priča o Milu Mojsiloviću je nastala iz njegove misli, o Panteliji Vasoviću je rezultat njegovih priča, a o smrti Dragiše Mišovića došla je iz jedne rečenice moje tetke. Naime, pre rata, vraćajući se nakon pozorišne predstave svratila je sa tečom na čuvene „Rosulek“ viršle na Terazijama, a onda su nastavili dalje tramvajem. Ušao je u tramvaj jedna čovek i rekao mom teči: ”Gde si školski, noćas sam, sredio jednog tvog zemljaka”. Sutradan je u novinama osvanuo članak da je dr Dragiša Mišović poginuo vozeći se kolima… – priča, pored ostalog za „Glas“ autor knjige Ljubiša Ćirković.
Knjiga je predstavljena publici u Galeriji Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis” u sredu, 30. septembra. O knjizi neobičnog naziva „Da ti pričam priče šaramantskeˮ, osmoj u izdanju Zavičajnog društva „Čačani“, govorila je Milica Baković.
Zorica Lešović Stanojević
(Ceo tekst u najnovijem „Glasu“)
