Treći Sajam “Kreacije i rukotvorine” posvećen kreativcima iz grada, koji se bave različitim hobijima ili dodatnim zanimanjima, prave ukrasne ili upotrebne predmete od različitih materijala, održan je nedavno, na Gradskoj plaži. Iako je Čačak, 3. oktobra, bio prestonica kulture zbog otvaranja jubilarnog 30. Memorijala “Nadežda Petrović”, ipak, organizatori Sajma su veoma zadovoljni posetom. Sajam je podržao Grad, a realizovalo ga je Udruženje “Naše drvo” u saradnji sa Narodnim muzejom, Sportskim centrom „Mladost“ i Turističkom organizacijom Čačak. Tog sunčanog, toplog, jesenjeg dana svoje kreacije predstavila su 23 izlagača, a šarenilo rukotvorina mamilo je radoznale poglede šetača.
SPAJANJE TRADICIJE I MODERNOG
Osnovna ideja ovog Sajma, prema rečima organizatora – Udruženja “Naše drvo”, je da se od zaborava sačuvaju stari zanati. Koristeći tradicionalna narodna znanja, kreativni ljudi su dobili neke nove, moderne proizvode, koji se danas mogu koristiti, kao što su predmeti od različitih materijala – nakit, lampe, lutke, ukrasne kutije…
– Ove godine, zbog aktuelne epidemiološke situacije, Sajam je održan na Gradskoj plaži, zahvaljujući SC „Mladost“ i Turističkoj organizaciji Čačka, koja nam je pozajmila tezge, odnosno, drvene kućice na kojima naši kreativci izlažu. Iako je uglavnom reč o dodatnim zanimanjima i hobijima, pojedini izlagači su ih pretvorili u posao. I to je dobro, jer je veoma važno razvijati stare zanate. Možda i nisu izvorni, stari zanati koji polako izumiru, ali mnogi od ovih proizvoda su nastali iz nekih tehnika koje su znale naše bake. Naravno, sada su u savremenom obliku, kako bi moderan kupac mogao da ih koristi. Upravo na taj način, spajanjem tradicije i modernog, čuvamo ih od zaborava – rekla je za naš list Ivana Ćirjaković, viši kustos etnolog Narodnog muzeja Čačak.
Tanja Azanjac, predsednik Udruženja “Naše drvo”, podsetila je da je Udruženje osnovano kao neprofitna organizacija 2015. godine i da se bavi različitim oblastima kulture, od istraživačkog rada, do organizovanja predavanja, tribina, radionica.
– Želimo da promovišemo kulturu, a posebno one oblike koji nisu zastupljeni, kao što su stari zanati. Sajam je veoma bitan za kreativce koji su uglavnom “nevidljivi”, jer nemaju prostor gde bi mogli da prodaju svoje proizvode, odnosno, nemaju sredstava da iznajme lokal. Ovo je način da dođu do kupaca i da se međusobno upoznaju i povežu. Ali, bilo bi dobro kada bi Grad mogao da nas podrži darujući prostor u kome bi ovi kreativni stvaraoci mogli stalno da izlažu i prodaju svoje predmete, a da nemaju velike troškove.
POTREBAN JE SVET MAŠTE ZA RAZVOJ KREATIVNOSTI
Takođe, na Gradskoj plaži, prošle subote, održan je i „Festival zmajeva“, koji je realizovalo Udruženje „Klikeraši“. Cilj Festivala je skretanje pažnje na druge izvore energije, koji se manje koriste u našem gradu, kao što je snaga vetra. Snežana Tošović, profesor matematike i jedan od osnivača Udruženja „Klikeraši“, naglasila je da je još važnije ukazati na značaj dečje igre napolju, na vazduhu, na vetru i uz pomoć vetra:
– Želeli smo da se ne igraju samo deca, već i odrasli da se raduju igri, zajedno sa svojim mališanima i svim čarima koje ona donosi kretanjem u prirodi, sa vetrom, ili praveći vetar potreban za letenje zmaja. Deca uče po modelu, najpre od svojih bližnjih, iz iskustva. “Festival zmajeva” je u stvari kreativna radionica za decu od šest do 12 godina, čija poenta nije da se kupi zmaj, već da se samostalno napravi. Nekoliko zmajeva su izloženi kao ideje, ali suština je da se napravi svoj zmaj, koji će moći što duže i što više da poleti. Sve može da leti, samo je poenta kako ćemo upotrebiti svoja znanja ili veštine.
Prema rečima profesorke Tošović, prvobitna ideja je bila da se Festival realizuje na Spomen parku, u saradnji sa Kancelarijom za mlade, sa takmičarskim i revijalnim delom. Ali, zbog ograničenih sredstava, promenjen je koncept – da deca samostalno naprave papirnog zmaja (zbog jakog vetra se odustalo od najlonskih), prema predloženim modelima ili kombinujući ih, ili, još bolje, realizujući svoju ideju.
– Smatramo da je stvaralački rad veoma bitan za emocionalni i intelektualni razvoj svakog deteta i čoveka. Živimo u zabludi da su za dečje obrazovanje i razvoj neophodne informacione tehnologije. Smatramo da one treba da budu više nastavno sredstvo, da posluže procesu učenja, ali da je deci potrebna interaktivnost za razvijanje komunikacijskih veština i timskog rada, kao i svet mašte za razvoj kreativnosti i inovativnosti. Informacije se mogu pronaći, bar je danas to lako, potrebnije je i mnogo važnije znati kako te informacije upotrebiti, primeniti. To je bitno za svet rada, ali je mnogo važnije za celokupan, svakodnevni život – naglasila je Snežana Tošović.
Inače, programi Udruženja “Klikeraši” se bave celovitim razvojem deteta, promovišući primenu nauke u svakodnevnom životu mališana, za potrebe igre, učenja i još bitnije, za povezivanje pojmova.
N. R.
