“DRAGAČEVSKI MESEČAR” DOŽIVLJAVA SVOJU RENESANSU

PRVE KOLIČINE ZDRAVOG SEMENSKOG KROMPIRA IZ GUČE USKORO NA TRŽIŠTU

Nakon dugogodišnjih problema sa kojima se suočavao Centar za krompir u Guči, svi su izgledi da polako dolaze bolja vremena za dragačevsku ustanovu koja je nekad ranije bila prepoznatljiva širom sveta po kvalitetnom semenskom krompiru. Kako se očekuje, stara autohtona sorta “domaći mesečar”, koja je trenutno u fazi priznavanja i uvodjenja na sortnu listu,  biće ponudjena tržištu za narednu proizvodnu sezonu, pre svega vikendašima, amaterima, hobistima, jer je reč o prvim početnim količinama, koje trenutno ne mogu da zadovolje potrebe za ovom vrstom semenske robe velikog broja ozbiljnih proizvodjača krompira na našim prostorima. Osim “mesečara”, Centar za krompir i RZ “Plant”  će, već od Nove godine, u promet pustiti i veće količine bezvirusnog sadnog materijala slobodnih sorti krompira, dobijenog od mini-krtola, proizvedenih po sistemu aeroponike u mrežanicima u Guči.

Zahvaljujući javno-privatnom partnerstvu sa firmom RZ Plant“, koja je uložila velika sredstva kako bi se obezbedili odgovarajući uslovi za rad laboratorije u Cen­tru za krom­pir u Gu­či, kao i velikim naporima tima domaćih naučnika, na čelu sa dr Zo­ranom Broćićem, re­dov­nim pro­fe­sorom Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta u Ze­mu­nu, semenska proizvodnja krompira, po kojoj je dragačevski kraj  nekada bio poznat, ponovo je u žiži interesovanja javnosti.

Bezvirusne mini-krtole krompira, proizvedene po sistemu aeroponike u mrežanicima u Guči, postale su pravi hit u našoj javnosti i o njima se sve više govori. U specijalnoj laboratoriji u Guči se proizvodi pet sorti krompira – „de­zi­re“, „ke­ne­bek“, „kle­o­pa­tra“, „agri­ja“ i „si­no­ra“, ali se istovremeno radi i na ponovnoj popularizaciji zaboravljene sorte “dragačevski mesečar”, koja polako doživljava svoju renesansu.

Kako ističe dr Zo­ran Broćić, re­dov­ni pro­fe­sor Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta u Ze­mu­nu, u Guči se proizvode bezvirusne mini-krtole slobodnih sorti krompira. Veliki deo našeg tržišta zauzima semenski krompir holandskih kompanija, koje ne dozvoljavaju umnožavanje njihovog semenskog materijala, tako da se u Centru za krompir gaje samo slobodne sorte. Paralelno sa tom proizvodnjom, po sistemu aeroponike, već treću godinu za redom, odvija se i “oživljavanje” nekada veoma popularne domaće sorte krompira, koja je bila veoma otporna na bolesti i štetočine.

– U mrežarniku u Guči rastu prve generacije bezvirusnog semenskog krompira. Reč je o najsavremenijem vidu hidroponike, gde biljke praktično vise u vazdušnom prostoru, okačene na gornji deo modula od stiropora i drveta, i dobijaju hranljivi rastvor preko magle.  Koren znatno lakše upija hranljive materije i ima optimalnu količinu kiseonika, hraniva su rastvorena u finim kapljicama manjim od 100 mikrona, i to omogućuje da je koren postane bujno razvijen, biljka ima duži vegetacioni porast i formira veći broj razgranatih stolona. Krajnji rezultat je više od 20 mini-krtola po biljci koje se kasnije sade u polju, što je u poredjenju sa klasičnim sistemom proizvodnje u supstratu šest do sedam puta više –  kaže prof. dr Broćić i dodaje da aeroponika predstavlja veliki potencijal za poboljšanje proizvodnje i smanjenje troškova u odnosu na konvencionalne metode.

Pre desetak dana je završeno vadjenje semenskog krompira na poljima u okolini Nove Varoši. Kako ističe prof. dr Broćić, ovo je bila odlična sezona za proizvodnju semenskog krompira.

– Mini-krtole krompira smo sadili u Radijevićima, u okolini Nove Varoši. Dobili smo za nas značajne količine “super elite”, a za proizvodnju “elite” smo imali površinu od sedam hektara. Seme smo povadili, a prinosi su oko 25 tona po hektaru, tako da smo dobili prve količine “elite”, koje ćemo već od Nove godine staviti u promet. Imaćemo na raspolaganju oko 120 tona vrlo kvalitetnog doradjenog semena krompira sa površine od sedam hektara. Iako smo u ovoj sezoni imali mnogo padavina, ovo je zadovoljavajući prinos – kaže prof. dr Broćić.

Inače, za jedan hektar potrebno je 60.000 mini-krtola, od kojih može da se proizvede do 20 tona veoma kvalitetnog, bezvisusnog semena.

Uvodjenje nove tehnologije proizvodnje bezvirusnog semena krompira je veoma značajno ne samo za Opštinu Lučani, već i za čitavu zemlju, kaže Milić Domanović, v. d. direktor Centra za krompir u Guči. On smatra da su domaće autohtone sorte krompira dosta otpornije na parazite i da bi trebalo polako da se vraćamo na njihovu proizvodnju.

V. Stepanović