Zbog epidemije koja je zadesila čitav svet, poslovanje u svakom sektoru je otežano, ali grana jedna je od onih ugostiteljstva koje su pretrpele najveće gubitke prethodnih meseci. Posebno su pogođeni poslastičari, koji nemaju svoje udruženje, sa kojim bi jedinstveni izašli pred državu sa svojim zahtevima za olakšicu krize, za koju kažu da nikako nije mala.
Prazni stolovi i tihe sale za proslave, slika su koja je obeležila ovu sezonu venčanja. Svi koji su se odlučili da stanu na ludi kamen bili su primorani da to obeleže u uskom krugu ljudi, često bez muzike i u atmosferi na distanci. Mesecima unapred zakupljeni prostor i termini, padali su u vodu. Pa tako i torte za svadbe, ali i za sve ostale vrste proslava.
Vlasnica radionice za izradu torti i kolača „Dezert“ Zorica Selaković kaže da ne pamti da je za trideset godina, koliko posluje, stanje bilo ovoliko loše. Otkazane proslave rođendana, svadbi, ispraćaja i krsnih slava su u najvećoj meri uticale na rad ovog preduzeća.
Iako je proizvodnja drastično opala, u „Dezertu“ koji posluje već tri decenije, ostao je isti broj radnika.
– Radim 30 godina, imala sam i 50 zaposlenih, korona me je zatekla sa 20 zaposlenih i sada ih je toliko. Prosto ne znam šta ću sa svim tim ljudima. Nisu se svi ni vratili na posao od februara. Uvek ne radi jedan deo njih, jer nemamo posla. Dok ne počnu svadbe, rođendani, proslave, mi nemamo posla kao što je nekada bilo – priča vlasnica ove firme. Računica je laka. Od 20 zaposlenih u ovom preduzeću živi isto toliko porodica, a Zorica kaže da je jako teško bilo koga uskratiti za platu.
Gubitci i „bacanje“ robe u ovoj firmi počeli su već u martu. Sa zatvaranjem studentskih domova „Dezert“ se prvi put suočio sa ovom krizom.
– Spremili smo isporuku za ponedeljak, u nedelju je doneta odluka da Domovi ne rade. Tu robu smo podelili u „Zvečansku“, kriznim štabovima…Kao donacije. Naša roba ne može da stoji, mora da se proda dan za dan. Pre neki dan učenici su poručili određenu količinu hrane. Kada smo sve spremili, doneta je odluka da se smanji broj učenika u domovima. Opet smo morali da podelimo hranu, ali mi nikako taj tempo ne možemo da izdržimo. Ne možemo da spremamo hranu, a posle je delimo besplatno – objašnjava Selaković.
Država je merama pomoći privrednom sektoru obezbedila da radnici ne budu otpušteni i da firme nastave poslovanje u izmenjenim okolnostima. Ali, prema rečima naše sagovornice, to nije dovoljno za poslastičare.
-Država jeste pomogla da se radnici ne otpuste, koliko je mogla. Međutim, niko se nije nadao da će nas ovo sačekati i u septembru. Što se tiče našeg sektora, mi ne vidimo neku pomoć. U proizvodnji torti i kolača naš glas se ne čuje, kao da ne postojimo. Najmlađa smo grana u ovom delu privrede – objašnjava Selaković i dodaje da bi solidarnost među poslastičarima mnogo značila:
– Nemamo nikakvo udruženje, uniju, kao što ih imaju drugi pogođeni krizom – frizeri, ugostitelji, kozmetičari… Takvo udruženje bi za za cilj trebalo da ima da se čuje i naš glas – rekla je Zorica Selaković.
Poznata poslastičarka je apelovala na sve kolege koji imaju registrovane radnje da se udruže. Kako je rekla, u ovom poslu dosta je onih koji rade na crno, ali je prokomentarisala da oni koji su prijavljeni u ovom kritičnom vremenu ne bi trebalo da gledaju jedni na druge kao na konkurenciju.
-Trebalo bi da se udružimo i zajednički istupimo pred državu, a verujem da ona neće ostati nema – kaže Zorica Selaković.
Međutim, sagledavajući čitavu situaciju, vlasnica poznate firme nije optimistična, kada je reč o poslovanju:
– Ulazimo u sezonu slava. Ljudi se i plaše, neće se okupljati. Ako nam država ne pomogne, biće teško. Očekujem i da će biti dosta zatvaranja, ako ne dobijemo neku vrstu pomoći i mi. U ovom poslu sam 30 godina, prva sam počela, a možda ću prva i zatvoriti, ako ovako bude – zaključila je Selaković.
I. M.
Prekvalifikacija,proizvodnja druge vrste,paprika,luk,krompir….