Jedno samoniklo drvo na ruiniranoj fasadi kuće u jednoj od gradskih ulica, ovih dana skrenulo je na sebe pažnju javnosti, tako da su fotografije stigle i do „Glasa“. Još uvek vidljiva godina gradnje, ispisana na krunskom delu objekta, 1925, donekle objašnjava razloge stanja u kome se nalazi. Sudeći po linijama i stilu, ukrasima na fasadi koji se naziru, moglo bi se reći da je reč o staroj, otmenog građanskoj kući s početka prošlog veka.
Zub vremena je učinio svoje, istrošio fasadu, izjeo stolariju, a prozori zamračeni onim starinskim zelenim zavesama diskretno nameću zaključak da u ovoj kući nema mnogo aktivnosti. Čak i da ima, tu se život odvija sporo, iza napola odškrinute zavese… Urušeni deo krovne konstrukcije, ogoljene cigle, polomljeni zarđali oluci, a za pet godina će napuniti stotu…
Ali, znake života ovoj „vremešnoj dami“ daje ovo mlado, prkosno stablo, koje se ko zna kako, zametnulo u krovnom delu zgrade, probilo oluk, zapravo, stiglo do vode, bez koje nema života. I nastavilo da raste, dokazujući posmatraču da je život čudo, koje uvek i na svakom mestu uvek pronađe svoj put…
Z. L. S.