PO KVALITETU NEMAJU KONKURENCIJU
U letnjim danima lubenice predstavljaju najbolje osveženje, pa se otuda svakodnevno nalaze na našim trpezama. U Srbiji se ova povrtarska kultura gaji na površini od oko 6.000 hektara i to najviše u Sremu, Žitorađi, Negotinu i Bačkoj, dok su u čačanskom kraju najpoznatija sela po ovoj proizvodnji Kačulice i Lipnica. Ova godina je bila relativno dobra za lubenicu, mada je njeno zrenje kasnilo zbog obilja kišnih dana. Kako ističu proizvodjači, njen rod je solidan, a prihvatljiva je i cena, tako da se nadaju da će pokriti sve ono što su uložili u ovu proizvodnju, a uz to ostvariti lepu zaradu.
Branislav Majstorović iz Kačulica se već osam godina bavi proizvodnjom lubenice. Kada je prvi put zasadio lubenicu, nije mnogo znao o njoj i malo mu je nedostajalo, kako se u narodu kaže, da “obere zelen bostan”. Ipak, nekako se iščupao i uspeo, na jedvite jade, da pokrije bar ono što je uložio, tako da je ostao bar na “pozitivnoj nuli”.
– Još od malih nogu sam se interesovao za lubenice. Voleo sam da ih jedem, ali najviše me je fasciniralo kada vidim da je neko od mojih komšija proizveo ogromne količine bostana. Kad sam malo poodrastao, molio sam svog dedu da zajedno posadimo lubenicu, ali on nije hteo za to ni da čuje. Kasnije, kada je otac preuzeo domaćinstvo, moja želja je bila uslišena. Iskrčili smo stari šljivik i na tom mestu zasadili lubenicu. Nespremno smo ušli u sasvim novi vid proizvodnje i dobro je da smo bar izvukli ono što smo uložili. Iako se nismo proslavili u toj prvoj sezoni, nismo hteli da odustanemo. Strpljivo smo prikupljali informacije i veoma brzo savladali tehnologiju proizvodnje, tako da smo od ovog posla u proteklih osam godina imali lepu zaradu.
SLOGA KUĆU GRADI…
Branislav radi na Železnici, ali se paralelno sa tim bavi i poljoprivredom, jer tako je navikao. Nije mu problem da odmah sa posla uđe na njivu, jer ima složnu višečlanu porodicu, u kojoj svaki odrasli član domaćinstva, u skladu sa svojim mogućnostima, pruža određeni doprinos. I njegova supruga Dragana, sa kojom ima dvoje dece – osmogodišnjeg sina Ognjena i dvoipogodišnju kćerkicu Ivu, iako je zaposlena i ima mnogo obaveza u kući, mnogo mu pomaže na imanju. Ipak, najveći doprinos u proizvodnji lubenica pružaju mu mlađi brat Vlade i otac Uroš, inače penzioner, kome ne manjkaju volja i iskustvo da podrži napore mladih. Majka Radinka ima više obaveza u kući i oko unučića, pa je manje prisutna na njivi. Zahvaljujući slozi, posao im uvek ide od ruke i nikada nije ostao neobavljen.
Proizvodnja lubenice zahteva dosta rada, ali i prilično visoka ulaganja, kažu Majstorovići. To i jeste bio glavni razlog zbog čega su u proteklih osam godina postepeno povećavali površinu pod ovom kulturom. Za hektar lubenice neophodno je uložiti od 1.200 do 1.300. evra, što uključuje obradu zemlje, kupovinu uvoznih semena, kao i folije, obezbeđivanje zalivnog sistema, odgovarajućih količina stajskog i veštačkog đubriva…
Majstorovići će ove godine, kako očekuju, ubrati oko 150 tona lubenice sa površine od 2,5 hektara, što je, po njihovoj proceni, solidan rod.
– Bilo je dosta kiše, a manje sunčanih dana baš u periodu kada je lubenicama sunce bilo najpotrebnije, kako bi stasale za berbu u prvoj dekadi avgusta. Zbog takvih vremenskih prilika, berbu smo započeli tek 18. avgusta. Hladno vreme je pomerilo zrenje bostana, a osim toga sunčani dani daju lubenici slast. Lubenica često ide dobro i tokom septembra, ukoliko potraje toplo vreme. Ako nas posluži vreme, uspešno ćemo plasirati svoju robu – objašnjava Brane.
PROIZVODNJA KOJA DONOSI LEPU ZARADU
Cena lubenica (na veliko) je od 15 do 20 dinara po kilogramu. Majstorovići oko 80 do 90 odsto svoje proizvodnje prodaju čačanskoj firmi “Mateo” i to je za njih već postala ustaljena praksa. Za preostali deo roda kupci im dolaze direktno kući i najčešće pazare po pet- šest tona lubenice:
-Cena lubenica je zadovoljavajuća, mogu da se pokriju troškovi proizvodnje, ali i ostvari solidna zarada. Ako posmatram proteklih osam godina, njena prosečna prodajna cena iznosi 23 dinara po kilogramu, ali smo, zahvaljujući dobrom rodu, uvek imali solidnu zaradu.
Lubenice na njivama Majstorovića su ove godine izuzetno velike, teško se među njima mogu pronaći lakše od 10 kilograma. One najveće dostižu težinu čak i od 24 kilograma, pa zbog toga više odgovaraju višečlanim porodicama. Bez obzira na duže kišne periode, ako je suditi po njivama ove vredne kačuličke porodice, izgleda da su vremenske prilike u ovoj sezoni išle na ruku proizvođačima ovog slatkog povrća.
Inače, na području Kačulica, lubenica se gaji na površini od pedesetak hektara, tako da je ovo selo preuzelo primat u ovom vidu proizvodnje. Lubenica je aktuelna i u Lipnici, ali se proizvodi na manjoj površini.
V. Stepanović
Kompletnu reportažu pročitajte u najnovijem broju „Čačanskog glasa“!
