Ovogodišnja berba maline je, posle više godina, protekla bez nezadovoljstva i protesta malinara, jer je, po prvi put, “crveno zlato” dobilo cenu kakvu zaslužuje, ali, nažalost, isključivo zbog umanjenog roda. Malina je podbacila u čitavoj Srbiji, ali i u drugim zemljama koje su njeni najveći proizvodjači. U okolnostima kada je ovo izvozno voće postalo deficitarna roba, hladnjačari ga u ovoj sezoni otkupljuju po ceni od 210 do 270 dinara po kilogramu.
Nenad Simeunović (42) iz Guče kaže da je ranijih godina radio hektar maline, ali je, zbog niske i nestabilne cene ovog voća, počeo da umanjuje proizvodnju. Iskrčio je malinjak u Virovu, pored Arilja, i odlučio da ostavi 50 ari „vilameta“ u Gornjoj Kravarici i 23 ara, pored kuće, u Guči. Video je da od malinarstva više vajde nema, pa je pre godinu i po dana uspeo da pronadje zaposlenje, kako bi obezbedio stabilne prihode za svoju porodicu:
-U malinama sam otkad znam za sebe. Osamdesetih godina smo radili malinjak od petnaestak ari, ali smo dobro zaradjivali. Bio sam tada dete, ali se sećam dobro tih vremena. Za 2.500 kilograma maline 1984. godine mogli ste da kupite novi traktor „539“ ili novu „ladu specijal“. U moje selo je tada stiglo 15 traktora i nekoliko „lada“. Danas malinari o tim vremenima samo mogu da sanjaju. Nažalost, došlo je vreme da se polako krče malinjaci, jer na znoju malinara, očigledno, godinama unazad profitira neko drugi.
MALINJAKE NEMA KO DA BERE
Simeunović se seća 2017. godine, koja je bila katastrofalna za malinare dragačevskog kraja, kada im je 30 odsto maline uništio sneg u aprilu, a ono što je ostalo dodatno je skrozirao vruć vetar u periodu berbe. I 2018. nije bila blagorodna, jer je bila preterano kišna, a otkupna cena maline 105 dinara, dakle u bescenje, tako da su proizvodjači dve godine za redom beležili samo gubitke. Prošla godina je bila solidna po rodu, ali je cena dostigla samo 165 dinara po kilogramu, što nije moglo da nadomesti gubitke iz prethodnih sezona.
-Malinjak u Gornjoj Kravarici nam je prošle godine uništio grad. Na svu sreću, imali smo osiguranje, ali ove godine od te parcele ništa nismo imali. Uložili smo oko 800 evra za rad, preparate i djubriva, kako bismo mogli da računamo na neki rod u narednoj godini. Iako nismo očekivali, u Guči smo ubrali tri tone maline. Malinu je otkupila hladnjača „Stanić“ u Arilju, po ceni od 215 dinara po kilogramu – objašnjava Nenad.
Simeunovići planiraju da u narednom periodu rade samo dvadesetak ari maline, jer tu površinu mogu porodično da obrade:
-Posadićemo „stari vilamet“ na ovih dvadesetak ari u Guči. Ukoliko se sve uradi onako kako treba, možemo da očekujemo rod od četiri, pa čak i četiri i po tone. Malinu nema ko da bere, mladi odlaze na školovanje, a sezonskih radnika je sve manje… Mnogi dolaze, ali brzo i napuštaju malinjake, jer nisu navikli na naporan rad. Najgora stvar je kada vam radnici napuste berbu, a nove ne možete odmah da nadjete, a malina propada. Radićemo malu parcelu, pa kako bude. Ne nadamo se da ćemo na malini mnogo zaraditi u narednoj godini. Ko tako misli – grdno se vara! Praksa nam je pokazala da sa dobrim rodom obično ide mizerna cena.
KVALITETAN SADNI MATERIJAL I DALJE PROBLEM
Aleksandar Leposavić, jedan od najpoznatijih domaćih stručnjaka za jagodasto voće, ističe da je malina podbacila u Čileu i Poljskoj, tako da je deficit ovog voća na svetskom tržištu, posebno zbog epidemije korone, doprineo da njegova cena bude takva kakva jeste. Rod naše maline je smanjen minimalno za 30 odsto, tako da će biti teško ostvariva ranija projekcija o ukupnom prinosu od 55 do 57 hiljada tona. Berba se polako privodi kraju, prinosi su jako redukovani, a kvalitet ovog voća je, baš kao i rod, šarenolik. Kapaciteti hladnjača nisu ni do pola popunjeni.
-Pogrešna su tumačenja da je ovakva cena maline u Srbiji rezultat angažovanja raznih radnih tela, nacionalnih saveta, radnih grupa za praćenje i utvrdjivanje stanja i problema u malinarstvu i brojnih asocijacija malinara, kao i samoproklamovanih predstavnika proizvodjača, koje pokušavaju sebi da pripišu sve zasluge. Njihove aktivnosti apsolutno nemaju nikakve veze sa formiranom cenom maline i najblaže rečeno, takva tumačenja predstavljaju „bacanje prašine u oči“ proizvodjačima. Malina je postigla bolju otkupnu cenu zbog toga što je slabije rodila i za njom postoji velika tražnja na svetskom tržištu.
Leposavić ističe da su netačni podaci da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer su u prethodne tri godine, zbog nezadovoljstva malinara, te površine prepolovljene. Medjutim, kao što je to praksa već pokazala, sa svakim povećanjem cene ovog voća, ponovo se podižu novi zasadi.
Srbija nema dovoljne količine kvalitetnog sadnog materijala i to je ono što će biti veliki problem u narednom periodu, ali, osim toga, malinu više nema ko da proizvodi, omladina odlazi sa seoskog područja, mnogi ljudi su se preorijentisali na druge vidove proizvodnje, manje je i sezonskih radnika. Površine su se u prethodnom periodu periodično i uvećavale, ali, zbog lošeg sadnog materijala, to povećanje nije praćeno rastom prinosa, navodi Leposavić.
V. Stepanović
