Осим што је носилац дипломе “Вук Караџић“, оно што Лену издвојило од осталих ученика су њени резултати на такмичењима од петог до седмог разреда, првенствено из хемије (прво место на окружном нивоу) и српског језика (стигла је до окружног ранга). Била је спремна да у овој школској години начини и корак напред, али се испречила епидемиолошка ситуација, пошто су отказана сва школска надметања.
Кад се нешто воли онда ништа није тешко. То је одавно познато, а Лена Недељковић је заљубљена у ова два предмета, тако да јој припреме за такмичења нису тешко падале. Ипак, има ту још нешто без чега нема великих достигнућа.
-Иза остварених резултати стоји првенствено велики рад. Морам да истакнем залагање и подршку наставника, јер су они увек били ту да помогну у решавању проблема. Имала сам и срећу да су током припрема за такмичења, као и у савладавању школског градива, могле да ми помогну мајка Славица и сестра Јована, која је ове године завршила Гимназију и уписала Саобраћајни факултет. Са друге стране, тата Ивица се трудио да ме ништа не поремети како бих била максимално посвећена остварењу добрих резултата – почиње своју причу Лена, не пропуштајући да истакне и улогу њеног разредног старешине Живке Бојовић, наставнице српског језика.
За њу је рецепт за успех крајње једноставан. Добра организованост и све се постиже. Умеће распоређивања времена омогућило јој је да заврши и основну Музичку школу, смер виолина у класи Браца Лукића.
-Знам да је сада популарно да се на виолини свирају обраде појединих хитова, али ја се ипак држим класике. Једноставно, за тако нешто треба имати времена и стално вежбати. Ја га нисам имала и зато свирам оно што је обухваћено школским програмом – објашњава Лена додајући да јој највише прија када свира Моцартова дела. Каже да је класична музика опушта и често је слуша док учи.
Иако се и у музици показала сјајно нема намеру да настави школовање у Средњој музичкој школи, јер би јој, по њеним речима, то одвукло много времена, а себе више види у природним наукама, него у свету музике. Ипак, наставиће да се са овим инструментом дружи у слободно време, а задовољство да је слушају имаће само они из њеног најближег окружења.
Велики је поборник идеје да је у здравом телу здрав и дух, па у њеном животу посебно место заузима бављење спортом. До шестог разреда тренирала је кошарку, а онда је почела да иде у теретану. Ни у новонасталој ситуације не запоставља бригу о свом телу, па свакодневно тренира у кућним условима и труди се да се што више бави физичим активностима.
Бројне школске обавезе и похађање музичке школе нису је одвојили од друштва, тако да је увек присутна на свим дешавањима својственим њеној генерацији. Са узбуђењем очекује почетак школске године, јер ће то значити и склапање нових пријатељстава и познанстава, док се то не деси уживаће у чарима овог, по много чему, необичног лета.
В. Д.
НОВА АВАНТУРА ЗВАНА ГИМНАЗИЈА
После успешног осмогодишњег школовања пред њом је нова авантура звана Гимназија. Уписала је природно-математички смер.
– Свесна сам да ће сада бити теже, али ћу се потрудити да дам максимум. Посебно ћу се посветити предметима које највише волим и за које сматрам да ће ми требати у будућности. Тренутно ми је хемија најомиљенија и имам жељу да упишем Технолошкo-металуршки факултет, пошто себе видим као хемијског инжењера. Можда се то и промени. Ко зна. Има времена до почетка припрема за одлазак на факултет – износи своја очекивања неко ко је обележио своју генерацију у ОШ “Ратко Митровић“.
