ОКРУГЛИ СТО ОДБОРА ЗА ЉУДСКА ПРАВА ВАЉЕВО
За одређене прекршаје и „лакша“ кривична дела, уместо затворске или новчане казне, извршиоци могу изабрати рад у јавном интересу. Ипак, иако наши закони већ одавно прописују и овај вид ванзаводских/алтернативних кривичних санкција и мера, оне се веома ретко примењују.
Ово је један од закључака са округлог стола који је данас у Регионалном центру у Чачку организовао Одбор за људска права Ваљево, уз подршку чачанског удружења „Ларис“ из Чачка. Главни циљ овог састанка био је промоција, развој и примена ванзаводских/алтернативних кривичних санкција и мера (АИКС) у Србији, због чега је било важно учешће представника Управе за извршење кривичних санкција у Чачку, јавних комуналних предузећа „Водовод“ и „Комуналац“.
Александра Спасојевић, дипломирани психолог мастер и стручни сарадник Одбора за људска права Ваљево, навела је резултате најновијих истраживања, која су преточена у публикацију, управо на тему алтернативних санкција и мера, са посебним акцентом на казну рада у јавном интересу (КРЈИ). Обухваћено је шест градова: Ваљево, Крагујевац, Шабац, Краљево, Ужице и Чачак. У последњих пет година казна рада највише се примењивала у Крагујевцу, а најмање у Краљеву, док је у Чачку ову санкцију користио веома мали број осуђених лица…
Одбор за људска права Ваљева је кроз истраживања у последњих неколико година увидео да је ова санкција веома мало заступљена у целој Србији, односно у комплетном пресуђеном криминалитету на годишњем нивоу је око један проценат!
– То је, заиста, врло мало, с обзиром на предности, и за државу, и за осуђеног. Када је реч о прекршајним делима, рад у јавном интересу замењује новчану казну, а законом је прописано колико сати рада кошта једна новчана казна, односно један дан у затвору – објаснила је Спасојевић.
Ова казна може се извршавати у државни органима, институцијама социјалне заштите, домовима здравља, болницама, Црвеном крсту, јавним комунални предузећимна и институцијама, чији је оснивач локална самоуправа. Важно је рећи да казна рада у јавном интересу може да траје највише шест месеци.
Округли сто реализован је у оквиру пројекта „Алтернативне санкције у Србији кроз локалну заједницу на путу у ЕУ“, у партнерству са Београдском отвореном школом, уз подршку Краљевине Шведске.
В. Т.
