Okupile su se i učenice i profesorke. U Školi tkanja i pletenja zajedno savladavaju osnove, a brzo stižu do nadogradnje i finesa domaćih rukotvorina. Odmah su pronašle i podudarnost nauke i tkanja, posebno matematike.
– Na početku se susrećemo sa kombinacijama i permutacijama. Naša tema na Festivalu nauke, pre nekoliko godina, bila je „Da su naše bake znale fraktale, kako bi onda tkale“. One su primenjivale znanja koja ne uče ni osnovci, ni srednjoškolci! Prevazilazile su i naučna i umetnička dostignuća – kaže Snežana Tošović, profesorka matematike i polaznica Škole tkanja.
Fraktali je geometrijski lik koji se može razložiti na manje delove i svaki je bar približno sličan celini.
Spoj nauke i domaće radinosti je samo jedan deo. Sve one prevashodno žele da doprinesu očuvanju tradicije i razviju kreativne veštine.
– Kada sam bila mala, mama i baka su me učile da pletem. Bilo mi je zanimljivo, ali sam prekinula zbog školskih obaveza. Još uvek imam džempere i čarape koje su one plele. Naučili smo da napravimo lančić, odnosno započnemo rad. Kada steknemo osnovu, savladaćemo i složenije radove. Htela sam da naučim i tkanje, rekli su mi da će moći, čim završim obuku pletenja – oduševljena je gimnazijalka Dušanka Baralić.
I ove godine Narodni muzej Čačak organizuje Školu pletenja i tkanja. Prijailo se 12 tkalja i 15 pletilja. Polaznice su različitog uzrasta.
Zbog epidemije korona virusa podeljene su grupe i rade na otvorenom. Škola će trajati do kraja avgusta.
– Priredićemo i izložbu da posetioci videli šta su polaznice naučile – najavljuje Snežana Šaponjić Ašanin, muzejska savetnica.
Školu tkanja i pletenja organizovana je i prethodnih godina. Finansira je Gradska uprava Čačak. Narodni muzej je ove godine radionice domaće radinosti organizovao sa Udruženjem građana „Stracimirov zapis“. Neizmerna je i pomoć učiteljica, odnosno instruktorki. Za savladavanje osnovnih veština tkanja zadužena je Biljana Andžić, a pletenja Verica Obradović.
