POVRTARI ZADOVOLJNO TRLJAJU RUKE
Nije lako raditi na temperaturama od 35 i više stepeni Celzijusa, ali ni po kišnom vremenu, kada vam noge utanjaju u blato. To najbolje znaju poljoprivrednici koji ove letnje dane provode na njivama, medju kojima su i proizvodjači kornišona, koji, zahvaljujuću sklopljenim kooperantskim ugovorima, imaju osiguran otkup i garantovanu cenu za svoj proizvod. Iako je berba kornišona u čačanskom kraju u punom jeku, što zahteva celodnevni boravak u njivi, vredni povrtari zadovoljno trqaju ruke, jer se pokazalo da je ovaj vid proizvodnje prilično isplativ i perspektivan.
Porodica Zorana Jovanovića iz Goričana već drugu godinu za redom proizvodi kornišone. Ove godine su se opredelili da ovu veliku uzdanicu povrtarske proizvodnje gaje na 15 ari, jer su se u prošloj sezoni uverili da firma sa kojom su potpisali ugovor strogo poštuje ono što stoji na papiru. Proizvodnja kornišona zahteva puno rada, ali je posao isplativ, tvdi Radojka Jovanović:
-Potpisali smo i ove godine ugovor sa beogradskom firmom „Global sistem kooperativa“, jer imamo dobra iskustva iz prošle sezone. Imamo zagarantovani otkup i sigurnu cenu. Suprug i ja imamo dve kćerke i dva sina. Deca uporedo rade sa nama i to nam olakšava posao. Dvoje dece studiraju u Beogradu i nisu uvek kući, ali kada su tu i oni zajedno sa nama prionu na posao. Povremeno angažujemo i po dva-tri radnika, u zavisnosti od potrebe, jer berba je u punom jeku. Ugovorena proizvodnja je zakon, tu sekiracije nema, jer smo sigurni da ćemo svaki isporučeni kilogram kornišona naplatiti u rekordnom roku i to po ugovorenoj ceni. Čoveku se mili da radi, kada je sve precizirano ugovorom, koji poštuju obe strane.
Kako smo nedavno saznali u razgovoru sa predstavnicima „Global sistem kooperative”, ova firma ima oko 200 potpisanih ugovora sa poljoprivrednicima u čačanskim selima i okolini, kojima garantuje cenu i siguran otkup kornišona za nemačko tržište. Reč je o proizvodnji na površinama od pet do deset ari, za koju je obezbedjen sav neophodni repromaterijal. Na kooperantima je samo da pripreme zemljište, ulože rad i poštuju instrukcije poljoprivrednih stručnjaka. Agronomi poljoprivrednike obilaze jednom sedmično, a SMS servis stiže svako jutro, tako da nema omaški u proizvodnji. Ugovorena otkupna cena za prvu klasu kornišona je 110, za drugu 60, a treću 15 dinara po kilogramu. Najveća prednost ove proizvodnje je to što poljoprivrednici i pre početka proizvodnog ciklusa znaju kakve će biti otkupne cene ovog izvoznog povrtarskog proizvoda u aktuelnoj sezoni, što im uliva dodatnu sigurnost.
Proizvodnja kornišona startuje polovinom maja, a njihova berba obično počinje polovinom juna i traje do polovine septembra. A da je ova proizvodnja veoma isplativa, uprkos napornom radu, tvrdi i Marjan Mršović iz Bapskog Polja, koji je ove godine sklopio kooperantski ugovor sa čačanskom firmom „Interfud 60“, za koju ima samo pohvale.
-Posao jeste težak, posebno na početku ciklusa, dok se pripremi zemljiše, formiraju bankovi, postave folije i sistem za navodnjavanje, nakon čega sledi sadnja i podizanje mreže. Udarnički rad tek nastupa kada krene berba kornišona, jer se ona ne može obaviti valjano bez dovoljno radnika. Sve u svemu, ima mnogo rada, ali je zarada prilično primamljiva. Ovo nam je druga godina za redom, od kada smo ušli u ovu proizvodnju. Imamo osiguran otkup i unapred ugovorenu cenu, što za nas predstavlja veliko olakšanje. Za agronome, koji prate našu proizvodnju, imam samo reči hvale – ističe Mršović.
Mršovići kažu da su prinosi u ovoj sezoni, zbog prilično hladnog juna, za nijansu slabiji od prošlogodišnjih. Prošle godine su sa površine od pet ari ubrali 6,5 tona kornišona. Ne veruju da će ove godine imati takav rod, ali su, generalno uzev, veoma zadovoljni onim što su postigli. Krastavčići imaju odličan kvalitet i ukoliko se beru po uputstvima agronoma, oko 60 odsto celokupne proizvodnje odlazi u prvu klasu, koja je i najisplativija. Berbu su započeli 1. jula i očekuju da će je uspešno privesti kraju do polovine septembra, do kada, po ugovoru, i traje otkup ovog povrća za nemačko i rusko tržište.
V. S.
