Udruženje “Snaga prijateljstva” – Amity u partnerstvu sa Udruženjem građanki “FemPlatz” realizuje projekat „Za povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu“, koji finansira Evropska unija i sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom. U okviru ovog pojekta sprovedeno je istraživanje u šest gradova Srbije (Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Boru i Čačku), o učešću starijih žena u javnom i političkom životu.
Anketno istraživanje je urađeno na reprezentativnom uzorku od više od 670 žena starijih od 65 godina, koje je uradila agencija “Ipsos Strategic Marketing” iz Beograda, pet fokus grupa koje su “Amity” i “FemPlatz” realizovali tokom juna i jula, kroz intervjue sa starijim ženama. S obzirom na to da je istraživanje sprovedeno u toku trajanja epidemije kovid-19, posle ukidanja vanrednog stanja, bilo je značajno saznati sa kojim su se izazovima starije žene suočavale tokom vanrednog stanja, kaže mr Nadežda Satarić, predsednica UO Udruženja “Snaga prijateljstva” – Amity.
Prema njenim rečima, u posebno teškoj situaciji bile su starije osobe koje žive same, naročito one koje imaju potrebu za tuđom negom i pomoći, među kojima je najviše žena. U ovom istraživanju izneta su iskustva starijih žena van institucionalnog smeštaja i njihov subjektivni doživljaj uticaja mera na njihov svakodnevni život tokom trajanja vanrednog stanja. U periodu kada je osobama starijim od 65/70 godina bilo zabranjeno kretanje, starijim ženama su podršku i pomoć u nabavci namirnica, lekova i drugih neophodnih stvari pružali u najvećem broju mlađi članovi porodice, koji sa njima žive (41 odsto), odnosno, ne žive u istom porodičnom domaćinstvu (47 odsto). Pored toga, pomoć i podršku su pružale komšije (25 odsto), prijatelji (15 odsto) i volonteri (šest odsto).
-Mnogi problemi za starije su bili prisutni tokom perioda zabrane kretanja. Starije žene, kao najizraženije, navode sledeće: zabrinutost za mlađe članove porodice (65 odsto), nedostatak šetnje (48 odsto), osećaj straha i neizvesnosti (44 odsto) i osećaj usamljenosti (23 odsto), strah da im neće biti dostupna redovna zdravstvena zaštita (35 odsto) i zdravstvene tegobe (17 odsto), stalna promena pravila o zabrani kretanja (21 odsto) i nedostatak razumljivih informacija u vezi sa zabranom kretanja (14 odsto), odlazak u nabavku u ranim jutarnjim časovima (15 odsto) i velike gužve u prodavnicama tokom perioda određenog za kupovinu (9 odsto). Pojedine starije žene navode da su se osećale poniženo i nedovoljno vredno zbog situacije u kojoj su se našle, da su im nedostajala druženja sa porodicom i prijateljima i njihov uobičajeni život, da im je smetalo što nisu mogle da idu na organizovane rekreativne i druge sadržaje, izlete i putovanja – kaže mr Nadežda Satarić.
Nekim ženama su problem predstavljali i nedostatak novca (10 odsto) i teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (16 odsto). Mali broj starijih žena navodi da su se potpuno pomirile sa situacijom, da su shvatale da su u rizičnoj grupi i da su sedele kod kuće da se ne bi zarazile, a bilo je i onih koje su kršile zabranu i povremeno odlazile u šetnju i u nabavku.
N. R.
