Još jedan podmladak Veskovića iz Rakove završio je Ekonomsku školu. I to ne samo sa odličnim uspehom! Pre nekoliko godina Kristinina sestra Natalija je bila đak generacije. Izuzetan uspeh u Ekonomskoj postigao je i njihov brat Miodrag. Kristina je ponovila dostignuće starije sestre o kojoj je i ”Glas” pisao, dok je bila srednjoškolka.
– Šta misliš da prepišemo od Natalije?
– Može, baš sam malopre čitala o čemu je govorila – prihvata Kristina. I zaista je stalno u razgovoru isticala porodicu, školske drugove, profesore. Školski dani su i njoj bili posebni, naročito završni razred. Tada svi, čak i ako to ne pominju, osećaju da se rastanak približio. Nestaju razmirice i neslaganja, ukoliko ih je i bilo.
– Uvek ću se sećati velikih odmora. Tada smo svi zajedno odlazili na doručak ili ručak. Dešavalo se da nas deset sedne za jedan sto i svi naručimo isto jelo. Snalazili smo se, delili stolice, samo da budemo zajedno – još su sveža Kristinina sećanja. Poznate okolnosti zbog pandemije korona virusa oduzele su im još zajedničkih trenutaka pred kraj školske godine. Ali, svi se nadaju da će ih biti još. Trebalo bi da krajem avgusta proslave mature.
Nesumnjivo će biti još prilika da se okupi IV/1 i da će se mnogi sećati baš tih zajedničkih obroka, kada god budu prolazili pored jedne pekare u centru grada. I za 50 godina… Neminovno, svaka generacija ima svoje omiljeno mesto okupljanja.
Na jesen će Kristina na studije u Beograd ili Maribor. Još uvek ne zna da li će biti primljena na ekonomiju u Sloveniji. U svakom slučaju, upisala se na Beogradski univerzitet.
– Odlazak u Sloveniju bi bila velika promena, odavno želim tamo da studiram. Ima dosta mladih i Čačana. Neće mi biti žao ni da ostanem u Beogradu. Moja sestra studira ekonomiju, bićemo zajedno – kaže Kristina. Natalija je na završnoj godini, a za ekonomiju se opredelio i njihov brat.
– Ne vredi, volimo brojke – šali se Kristina. Ali, ima ona i afinitete prema književnosti i umetnosti. U osnovnoj školi se takmičila iz gramatike srpskog jezika, a kao srednjoškolki ti časovi su joj bili prava prilika i da više prodire u život kroz književna dela.
– O čemu god da smo razgovarali, imala je zrele poglede i stavove. Jednostavna, skromna, nenametljiva, ali samouverena, odlučna, zna šta hoće. To je Kristina. Predavala sam Nataliji i Miodragu, znala sam koliko su izuzetni… Kristina je bila njihov dostojan naslednik, bilistava i izuzetna, rođeni vođa, iako ne deluje tako. Celo njeno odeljenje je bilo odlično, zaista je zadovoljstvo raditi sa takvom decom – utisak je Jasmine Obrenić, profesorke srpskog jezika i književnosti.
Nekada je Kristina želela da bude i glumica. Sprečila ju je trema.
Grad Čačak čestita đacima generacije na postignutim uspesima u dosadašnjem školovanju
(Ceo tekst u najnovijem “Čačanskom glasu”)
