GRAD ČAČAK ĐACIMA GENERACIJE ČESTITA POSTIGNUTE USPEHE U DOSADAŠNJEM ŠKOLOVANJU!
Odabrati pravu profesiju je nešto sa čime se suočavaju svi mladi ljudi na velikim životnim prekretnicama kao što su to izbor odgovarajuće srednje škole ili fakulteta. Na putu profesionalnog usavršavanja, najveća pokretačka snaga je ljubav prema budućem životnom pozivu, a to najbolje potvrđuje iskustvo Nemanje Markovića, učenika generacije Prehrambeno-ugostiteljske škole u Čačku, koji ima nameru da školovanje nastavi na Visokoj hotelijerskoj školi strukovnih studija u Beogradu, na smeru Gastronomija.
Nemanja Marković je rođen 3. maja 2001. godine u Gornjem Milanovcu, gde i živi. U rodnom gradu je završio OŠ „Desanka Maksimović“, da bi se nakon nje opredelio za Prehrambeno-ugostiteljsku školu u Čačku, u kojoj je, zahvaljujući sjajnim rezultatima u radu, poneo titulu đaka generacije.
Već u petom razredu osnovne škole Nemanja je odlučio da postane kuvar, a kako je vreme prolazilo sve je bio uvereniji da je za sebe odabrao najbolji mogući poziv:
– Kada sam upisivao srednju školu, moja prva želja je bila da se školujem za kulinarskog tehničara u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku. Volim kulinarstvo i kuhinju, od malih nogu sam bio zainteresovan za pripremanje jela, volim hranu i uživam u njoj. Moja najveća želja je bila i ostala da otvorim svoj restoran i to je nešto o čemu često maštam.
KULINAR U DUŠI JOŠ OD OSNOVNE ŠKOLE
Kako ističe Nemanja, kada su ga pitali šta je to definitivno u njemu prelomilo da se posveti kulinarstvu, nije mogao da odluči da li su to nedeljni ručkovi oko kojih se okupljala porodica, ili ono ushićenje koje je osećao u sebi kada je prvi put samostalno pripremio neko vrlo ukusno jelo. Najverovatnije oboje. Nedeljne trpeze su se razlikovale po načinu serviranja, a kada je reč o jelima, kako kaže, nije to bilo ništa specijalno – neko meso sa roštilja, rolovana piletina, čorba, pomfrit, salata…
– Već od malih nogu dosta sam vremena provodio u kuhinji. Svaki put kada bi mama nešto spremala, ja bih bio pored nje i pažljivo pratio šta radi. Kada smo odlazili u restoran da ručamo, uvek sam imao želju da vidim šta se nalazi sa druge strane, kako izgleda ta čarobna prostorija iz koje izlaze najukusnije đakonije, ko su ti ljudi koji spremaju tako ukusnu hranu, kako izgledaju, da li je njihova kuhinja ista kao i moja u kući, koliko ih ima i kako uspevaju da funkcionišu svi zajedno – objašnjava Nemanja.
NE TREBA SVI DA BUDU DOKTORI I DIREKTORI, POTREBNI SU NAM I KUVARI
Dok su roditelji podržavali izbor svoga sina, neki drugi ljudi iz njihovog porodičnog okruženja su se pitali zašto jedan odličan učenik želi da postane kuvar, uz smeh priča Nemanja:
– Roditelji su me kao i uvek do tada podržali. Više su drugi ljudi bili začuđeni. Mnogi su me pitali zašto želim da postanem kuvar kad sam odličan đak. Nisam smatrao da odlični đaci moraju da budu isključivo doktori i direktori, jer potrebni su nam i kuvari, baš kao i sva ostala zanimanja. Svako treba da radi ono što najviše voli i to je veoma bitno za profesionalni uspeh. Oni koji to ne shvate na vreme, sa velikom mukom će odlaziti na posao.
Ovaj izuzetno obdaren i radan mladić ističe da će srednju školu pamtiti po sjajnom druženju, odličnim profesorima, zanimljivim događajima, takmičenjima, ekskurzijama, ali pored toga i po uspehu koji je ostvario:
– Biti đak generacije je nešto najlepše što možete da dobijete u ovim godinama života. Kada se osvrnem na prethodne četiri godine, uvek sam imao dovoljno vremena za sve – i da učim, i da radim, da se družim sa vršnjacima, odmaram… Bio sam dobro organizovan i nisam imao potrebu da se odričem bilo čega što volim. Jedino mi je ostalo žao što mi je jedini takmac u trci za prestižnu i primamljivu titulu đaka generacije bila najbolja drugarica iz odeljenja Ivana. Nije mi se svidelo to što moram sa njom da se nadmećem.
Nakon završetka studija, ovaj mladi Milanovčanin svoju budućnost vidi u Srbiji, tačnije u svom rodnom gradu. Kako navodi, ranije je imao želju da ode na brod, ali više ne razmišlja na isti način. Sada bi najradije otvorio restoran u svom rodnom kraju, jer smatra da u Gornjem Milanovcu nema dovoljno ugostiteljskih objekata.
V. Stepanović
VERUJTE U LEPOTU SVOJIH SNOVA!
Nemanja poručuje mladima da nikada ne odustaju od ciljeva koje su zacrtali i čije ostvarenje će ih učiniti srećnim, koliko god im bilo teško.
– Kao što je Xek London rekao: “Život nije samo imati dobre karte, već i odigrati dobro, čak i kad su one loše.“ Uzmite jednu ideju. Učinite je svojim životom – živite tu ideju, mislite o njoj, sanjajte je. Pustite da mozak, mišići, nervi i svaki deo vašeg tela bude ispunjen tom idejom. To je put ka uspehu. Budite svoji, izrazite sebe, imajte veru u sebe. Cena uspeha je težak rad, posvećenost i odlučnost da istrajete do pobede. A da biste pobedili, želja za uspehom mora biti veća od straha od neuspeha. Budućnost ostaje onima koji veruju u lepotu svojih snova, zato nastavite da verujete u sebe i ne idite stazom kojom je već neko išao, već prođite tamo gde nema staze i ostavite trag. Odaberite zanimanje koje vam najviše odgovara, poslušajte savete drugih, ali prevashodno ispoštujte sopstvenu želju, jer sutra treba da radite ono što ste završili – ono što najbolje znate i najviše volite, jer ćete jedino tako biti srećni i profesionalno ostvareni.
