Izlivanje reka zbog obilnih padavina postaje uobičajena slika tokom prolećnih, a sve češće i letnjih meseci. Pre desetak dana Čemernica i Zapadna Morava su opet plavile i napravile štetu meštanima pojedinih delova čačanske teritorije, pre svega Ljubićske Baluge, Miokovaca, Konjevića, Stančića, Ovčar Banje… Ovog puta isključivi „krivac“ su velike reke, odnosno vode prvog reda. Na teritoriji Čačka ih je ukupno pet (Zapadna Morava, Čemernica, Kamenica, Dičina i Žutaja, koja prolazi kroz Kraljevo i Čačak), za koje je zaduženo Javno preduzeće „Srbijavode“.
U proteklim godinama probleme su pravili i brojni potoci, rečice i kanali. Srećom, nedavno nevreme nije izazvalo veće štete u njihovim slivovima. Razlog je i to što je u poslednjih nekoliko godina mnogo toga urađeno na takozvanim vodama drugog reda, kojih je na teritoriji Čačka više od 50. Svake godine iz gradskog budžeta izdvaja se najmanje deset miliona dinara u preventivne mere zaštite od poplava na tim vodotokovima, koji su u lokalnoj nadležnosti, navodi Bratislav Zečević, načelnik gradskog Štaba za vanredne situacije. Za „Čačanski glas“ Zečević govori o dosadašnjim ulaganjima i planovima za ovu, sve važniju oblast, o nekim uzrocima nedavnih poplava, manama sistema…
– Da bi se uredile i potpuno regulisale sve vode drugog reda na teritoriji Čačka potrebna su najmanje dva-tri gradska budžeta. Problem je i što su mnoge parcele uz te vodotokove privatno, ili vlasništvo države, a ne Grada. Moramo imati saglasnosti, što nam otežava i usporava mnoge aktivnosti – kaže načelnik Zečević.
Prema njegovim rečima, zbog klimatskih promena opasnost od poplava je realna i u narednim godinama, posebno što Čačak spada u gradove većeg rizika od poplava (i zemljotresa). Zbog toga je potrebno stalno raditi i na rečicama i potocima, čija su korita uglavnom sa malo ili potpuno bez vode, ali znaju da „podivljaju“ kada su velike kiše. To su i reke koje sabiraju vode iz brojnih izvora, kakve su Atenička i Loznička…
Kao posebno značajnu meru za „bolje sprečiti, nego lečiti“, Zečević ističe sadnju drveća pored rečnih korita, kao i učešće meštana u akcijama, posebno na seoskom području. Međutim, naša nevolja su često loši komšijski i međuljudski odnosi, kao i nemaran odnos prema prirodi, jer i meštani prave divlje deponije na samim obalama reka, iako im se to sa poplavama vrati na kućni prag.
– Imali smo situaciju da čovek nije dozvolio da prokopamo kanal na njegovoj parceli, jer hoće namerno da mu komšija bude poplavljen! Imamo i tužbu zbog radova na Kulinovačkom potoku, koji je pre dve godine poplavio više od 50 domaćinstava. Retko nam se dogodi da meštani priteknu u pomoć, pa čak i da nas ponude čašom vode! Naravno, ima izuzetaka. Potrebno je kod ljudi izgraditi svest o zajedničkom dobru. Ne mogu gledati samo u nebo i oslanjati se na to šta rade grad i država – zaključuje Zečević.
V. Trtović
Foto: Civilna zaštita Čačak
Jedinice Civilne zaštite u Čačku broje 167 članova, a projektovano je 574. Bratislav Zečević kaže da su mnogi neozbiljno shvatili svoju dužnost, zbog čega će se uskoro „prečešljati“ i ovi spiskovi. – Moramo znati na koje ljude možemo da računamo. Imamo i novih prijava, a sve više su zainteresovani i mladi – kaže Zečević, koji smatra da u srednje škole treba vratiti predmet „Civilna odbrana“, što bi doprinelo razvoju sistema i civilne zaštite.
