Jato od pedesetak ružičastih čvoraka pojavilo se u blizini Čačka! Ovo je prvo zabeleženo „gostovanje“ ove veoma lepe ptice u našim krajevima. „Otkrio“ ih je prošlog petka Zoran Rajičić iz Društva ljubitelja ptica i prirode „Sove na oprezu“ na Prisloničkom polju, gotovo slučajno, prilikom popisa prepelica. To je nova, 235 vrsta ptica, u našem kraju. O kakvom bogatstvu ptičijeg sveta se radi, govori i podatak da je u Srbiji zabeleženo ukupno 350 vrsta!
-Ugledao sam ih na jednoj vrbi u Prislonici, blizu Dičine i bio sam fasciniran njihovom lepotom, tako da sam morao da dođem blizu, kako bih bolje slikao. Ovde je bilo „manje“ jato, jer one inače znaju da budu u jatu od hiljadu jedinki, kao što su ih videli u okolini Niša. I na tom malom delu obale, osim ružičastih čvoraka, mi smo zabeležili još nekoliko vrsta ptica: pčelarice, bregunice, kukavice, vuge, žute pliske, sive čaplje, patke gluvare, seoske laste, mišare, poljske ševe… – ispričao nam je Rajičić, predsednik Skupštine Društva „Sove na oprezu“.
Inače, ružičasti čvorci gnezde se u delovima istočne Evrope, između Crnog i Kaspijskog mora, u centralnoj Aziji i na Bliskom istoku, a zimu provode u Indiji. Ima podataka da se gnezde u Makedoniji, a u Srbiji su redak gost. Viđaju se u poslednje dve, tri godine, a dokumentovano je samo jedno gdezdo i to u Žagubici (2012. zabeležio ih je poznati srpski ornitolog dr Slobodan Puzović).
-Ove ptice se gnezde na kamenju, a dr Puzović ih je tada pronašao u jednoj duplji. Prvi put smo ih videli i u našem kraju i one su sada u preletu, u potrazi sa hranom. Osim insektima hrane se bobicama, trešnjama i dudovima – kaže on.
U toku je i prvi monitoring prepelica u našem kraju, a prema rečima Rajičića, ubuduće će se ova akcija sprovoditi redovno. Koordinator i nosilac projekta monitoringa gnezdilišne polulacije prepelica je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a za teritoriju Čačka i okoline „Sove na oprezu“. Ova velika akcija se radi u saradnji sa Upravom za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a međunarodni partner je Bird Life International. Aktivisti „Sova na oprezu“ rade popis na šest poligona: Prislonici, Preljini, Dragačevu (Tijanje), Zablaću i dva poligona kod Gružanskog jezera, Pretokama i Žunji.
-Predviđena su dva brojanja, u maju i junu. Jedno brojanje mora biti jutarnje (u periodu od 4.30 do 7.30 časova), a drugo večernje (od 19.30 do 21.30). Kada završimo brojanje, poredimo podatke i tako se vrši matematička procena gustine i brojnosti – kaže Rajičić.
Popisuju se pevajući mužjaci, koji obeležavaju teritoriju glasnom pesmom, a koju možemo čuti pred svitanje ili nakon zalaska sunca. Po mirnom vremenu ova pesma se može čuti i na udaljenosti većoj od jednog kilometra.
Od 1. avgusta do 30. septembra u Srbiji traje zvaničan lov na prepelice. Ranije su se na početku godine određivale kvote za lov za svako lovište i taj godišnji plan odnosio se na period od 1. aprila do 31. marta naredne godine, odnosno pre dolaska prepelica sa seobe i utvrđivanja matičnog fonda. Upravo iz tog razloga Duštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije predložilo je Upravi za šume uspostavljanje novog sistema praćenja gnezdilišne populacije ove selice.
-U Srbiji je veoma rasprostranjen krvolov prepelica. Krivolovci, naime, koriste strogo zabranjene vabilice, koje postavljaju na livade. Ustvari „puštaju“ zvuk prepelica. Misleći da tu ima hrane, one sleću na livadu i tada ponekad bude masovan pomor ovih ptica. Pravi lovci vode računa. Nezvanično sam saznao da je Lovačko društvo iz Mrčajevaca, na svom poligonu u Preljini zabranilo lov na prepelice! – navodi Rajičić.
Prirodno stanište prepelica su prostrane livade u nizijama i vosoravni na planinama. Ova ptica gnezda pravi na zemlji od aprila do avgusta, a prilagodila se i životu na poljoprivrednim površinama. Primetno je opadanje populacije prepelica od 1980. godine. Jedan od razloga je prekomeran lov tokom seobe. Ali, stručnjaci upozoravaju da postoje i drugi, veoma važni faktori, pre svega pomenjeni uslovi poljoprivredne proizvodnje, odnosno preterana upotreba pesticida, zasadi ranih kultura i prečesto košenje livada u vreme gnežđenja.
V. T.
Foto: Z. Rajičić
NOVI PAROVI ORLOVA KRSTAŠA
Ljubitelje ptica i prirode obradovala je vest da su ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uspeli da „odneguju“ dva para orla krstaša, koji je zbog gubitka staništa, ubijanja i trovanja, doveden na prag izumiranja u Srbiji. Do sada je u našoj zemlji, tačnije na krajnjem severu Banata, bio samo jedan par orla krstaša, koji je inače i simbol Srbije, jer se nalazi na našem grbu i zastavi. Pored Bore i Eržike, kako je nazvan ovaj „poslednji“ par, sada se u Srbiji gnezde još dva para.
Ornitolozi su pre dve godine započeli program čuvanja gnezda. Od marta do jula, u periodu kada podižu potomstvo, oni su nadgledali i čuvali orlove. Na taj način uspeli su da sačuvaju gnezdo iz koga je izletelo pet mladunaca.
-Srećan sam i izuzetno ponosan što, nakon dugih godina strepnje i neizvesnosti, danas možemo da saopštimo javnosti da se orao krstaš vraća na nebo iznad Srbije! Ovo je značajno dostignuće za našu organizaciju… Pokazali smo da ujedinjeni stručnjaci, brojni građani, državne institucije, privreda i mediji imaju snage i volje da napave velike promene – reči su Čačanina Milana Ružića, inače direktora Društva.
