Vladimir Racković je muzičar, kompozitor sa dugogogodišnjom karijerom na više polja u muzičkom svetu. Rođen u Beogradu 1957. godine gde živi i radi, ali sa dubokim korenima u čačanskom kraju. I pored velike želje, nikad nije ima koncert u gradu za koji ga vezuje mnogo šta. Sve što Vladimir radi po mnogo čemu je izuzetno i vredno pažnje. U doba korone u svom studiju, završio je po mnogo čemu značajan muzički projekat – album posvećen muzici legendarnog gitariste J. J. Cale, koji je na mnoge širom planete, ne samo na bluz muzičare, uticao svojim pristupom gitari i muzikom koju je stvarao.
Vladimir Racković je Čačanin po očevoj liniji, iz jedne od najstarijih porodica ovog grada, koja se doselila na Ljubić još u Seobi Srbalja pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem. Na Macanskom groblju na Ljubiću nalaze se grobnice čak 8 kolena njegovih predaka koji sa brda gledaju procvat sada već velikog srpskog grada.
Za Vladimirovu ljubav prema muzici zaslužan je deda Đorđe koji je bio poznati violinista ovog kraja, a kasnije se ispostavilo da geni rade svoj posao i da ni iver ne pada daleko od klade…
Kao mlad čovek, ovaj svestrani I znatiželjni muzičar, profesionalno počinje da se bavi muzikom od 1976.godine, dolaskom u revijski orkestar pozorišta na Terazijama, gde nastupa na velikim muzičkim premijerama ovog teatra.
Znatiželja odvodi ka još jednom interesantnom izazovu – svetu radija, gde od 1978. postaje saradnik I Programa Radio Beograda, gde radi kao muzički saradnik, externi muzički producent, kompozitor I aranžer namenskih kompozicija, ali I kao muzički urednik I reditelj autorskih emisija. Za rad na ovim zadacima je više puta nagrađivan.
Racković više od četiri decenije ima status radnika u kulturi, a status Umetnika Muzike Republike Srbije od 1983.
I to nije sve, kad je u pitanju ovaj svestrani umetnik. Radi I kao kompozitor I sound designer na velikom broju međunarodno nagrađivanih dokumentarnih, turističkih, industrijskih filmova. Kao jazz gitarista srađuje sa mnogim orkestrima, Mr Cool Jazz Quintet, Diksilen ansamblom Ljubomira Matijace, The Belgrade Dixieland Orchestra.
Kad i kako nastaje priča vezana za Belgrade Dixieland Orchestra?
“Pelcovanje” diksilendom nastalo je još krajem 70’ih u Orkestru pozorišta na Terazijama, gde sam ovu muziku svirao sa svojim starijim kolegama, tada veteranima srpskog jazza. Kada su se kockice složile, a zrelost bila na zadovoljavajućem nivou, rodio se The Belgrade Dixieland Orchestra, januara 2001.
Za Vladimira je jazz je pravac u kome ću sigurno ostati do kraja života, a kome jeveći deo i posvetio. Blues, na kome je jazz i zasnovan, samo je kratki umetnički iskorak zbog svog duga i omaža velikom gitaristi J.J. Cale-u, od koga susvi gitaristi pomalo učili.
Album posvećen velikom magu gitare snimljen je odsviran i produciran u studiju “Odiseja” u Beogradu, koji je Racković sam osnovao 1985. godine.
Na albumu su obrade, odnosno prepevi Kejlovih pesama, ali i tri autoske u njegovom stilu. Osnovni kriterijum za izbor pesama su bila odobrenja PUBLISHERA za dobijanje prava da se pojedine Kejlove pesme uopšte objavljuju. Neke drage pesme našem sagovorniku nisu dobile to odobrenje, a neke, na sreću jesu.
Pored svega nabrojanog Racković je bio stučni saradnik i predavač Akademije umetnosti Braće Karić, ali i Akademije lepih umetnosti u Beogradu na Katedri za film, radio, TV I glumu I snimanje zvuka. Autor je tri stručne knjige iz domena snimanja I obrade zvuka, jedinstvene na prostoru bivše Jugoslavije
Na pitanje kakvi su mu dalji planovi, Racković odgovara – u jazzu je nemoguće praviti planove. Jedan od vidljivih je da 2021.g slavimo 20 godina rada The Belgrade Dixieland orchestra i to ćemo shodno mogućnostima, pokušati da obeležimo što svečanije.
Neizbežno za kraj je bilo I pitanje kako održava vezu sa gradom za koji ga vezuju uspomene i poreklo.
–U Čačak dolazim nekoliko puta godišnje, u posetu rodbini, al i precima koji u tišini stražare na vrhu Ljubića. Kad dođem, i kad to vreme dozvoli, više od svega volim da sa braćom i sinovcima odem na pecanje. Međutim, svaki put kada dolazim, bez izuzetka osećam neku čudnu mučninu u stomaku. Razlog je činjenica da za čitav svoj umetnički vek nikada nisam imao prilike da koncertiram u Čačku!!! Obećanja i izvinjenja stizali su jedno drugo, ali se to još uvek nije desilo. A bojim se da će, ako se to i desi uskoro, to imati veze baš sa ovom izjavom.
Ali što kažu mudri ljudi, “Ne možeš biti prorok u sopstvenom selu”. Kako bude –biće.
GOST NA ALBUMU I JOVAN TOŠIĆ
Na albumu „Posle ponoći“ Racković je bio zadužen za gitare, klavijature i programing, a učestvovali su i mnogi drugi studijski muzičari.
Kao gost na albumu pojavio se i naš sugrađanin Jovan Tošić, direktor Muzičke škole „Dr Vojislav Vučković“, koji je svirao klavijature. Jovan Lole Savić je pevao i svirao usnu harmoniku, Maxim Kochetov – alt saksofon, Dimitrije Vasiljević – piano, a svirali su i legendarni Pera Džo na usnoj harmonici i Miloš Milosavljević na bubnjevima, dok je prateće vokale pevala Aleksandra Bijelić Aksentijević.
Dušan Darijević
