Ukoliko se pridržavaju propisane terapije i primenjuju epidemiloške mere zaštite, njihov rizik za oboljevanje od korona virusa je kao i kod drugih ljudi, kaže dr Koviljka Milenković, endokrinolog Opšte bolnice Čačak
Često smo u ovim danima pandemije korona virusom slušali o povećanom riziku oboljevanja, posebno za dijabetičare. Neosporno je da su preventivne mere neophodone, ali je presudna i dobra kontrola osnovne bolesti, odnosno dijabetesa.
-Najaveći broj pacijenata nema razloga za preteranim strahom, ako je njihov dijabetes pod dobrom kontrolom. Dobro kontrolisani pacijenti su oni kod kojih su vrednosti šećera od pet do deset milimola po litru. Najbolje su jednocifrene vrednosti glikemije. Ukoliko je njihov šećer u prethodna tri meseca optimalno regulisan, što se procenjuje merenjem nivoa glikoziliranog hemoglobina koji bi trebalo da bude oko sedam posto, i sprovode sve epidemiloške mere zaštite (socijalna distanca, nošenje maski i rukavica, redovna higijena ruku), njihov rizik za oboljevanje od kovida -19 je podjednak kao u opštoj populaciji. Međutim, nije problemitačan samo povećan nivo šećera u krvi. Ako bolest duže traje, nastaju i oštećenja većeg broja organa. Zato, ukoliko dijabetičari obole od kovida -19, njihove odbrambene sposobnosti od ove infekcije su znatno manje u poređenju sa opštom populacijom. Najveći broj obolelih imaju tip dva dijabetesa. Dobro je poznato i da većina spada u kategoriju gojaznih i imaju pridružena oboljenja, poput hipertenzije i miokardiopatije. Ukoliko se oni inficiraju korona virusom, njihova odbrambena sposobnost je smanjena i možemo očekivati komplikovaniji tok bolesti – podseća dr Milenković. Kako kaže, iskustva iz Kine ukazuju da su od svih pacijenata obolelih od težeg obilika korona virusa, njih 30 odsto bili dijabetičari. Reč je o ne malom broju ljudi.
KADA JE POTREBNA DODATNA TERAPIJA?
Ukoliko oboleli od dijabetesa redovno uzimaju propisane lekove i kontrolišu nivo šećara u krvi, uglavnom im nije potrebna promena terapije. Izuzeci su osobe koje koriste insulin i kod kojih vrednost šećera u krvi premašuje 15 milimola po litru, napominje doktorka.
-Takvi pacijenti mogu sami da uvedu dodatne doze, takozvani korektivni bolus brzodelujućeg insulina. Neophodno je da saberu ukupnu dozu insulina za 24 sata i izračunaju korektivni bolus, koji je najčešće oko deset posto od ukupne dnevne doze. Ovu dodatnu terapiju ne bi smeli da primaju u razmacima kraćim od četiri sata. Takođe, ukoliko su vrednosti šećera ovako visoke i opšte stanje pacijenta se pogoršava, potrebno je proveriti prisustvo ketonskih tela u urinu. Ako je test pozitivan, zatražiti pomoć lekara – savetuje dr Koviljka Milenković. Osim pomenutih mera, neophodno je i da se oboleli od dijabetesa pridržavaju preporuka o ishrani. Ona mora biti balansirana i da ne sadrži mnogo ugljenih hidrata.
IMA DOVOLJNO INSULINA
Snabdevanje insulinom je kao u redovnim okolnostima, tako da nema bojazni od nestašice. Među obolima od korone virusa, smeštenih u Opštu bolnicu Čačak, do sada nije primećen povećan broj dijabetičara. Od početka pandemije, nije se javljao veći broj pacijenata sa neregulisanim dijabetesom.
Dijabetičari jesu osetljiviji na sve infekcije, kao i na kovid -19. Ako primete da im se bolest pogoršava, trebalo bi da prvo pozovu zdravstvene ustanove i od stručnjaka dobiju uputstva kako da dalje postupaju – preporučuje dr Milenković.
Z. J.
