Strah u doba korone: Dejana Kićanović, diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut
Puno se piše i priča ovih dana o strahu. Strah je primarna emocija, a pojedini ljudi oduvek imaju problem sa pojačanim ili bezrazložnim strahom. Primarne emocije, po psihološkoj literaturi, ističe naša sugrađanka Dejana Kićanović, diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut, javljaju se rano u životu, kulturno su univerzalne, lako se izazivaju, imaju specifičnu organsku osnovu, pojavljuju se i kod životinja…
Kad se javlja strah?
-Strah se javlja kada se osoba nalazi u situaciji koju doživljava kao opasnu, ugrožavajuću. Na subjektivnom planu to je neprijatan osećaj ugroženosti, a na objektivnom postoji niz fizioloških reakcija organizma. U situaciji straha osoba dolazi u stanje poznato kao „beži ili bori se“ i organizam se fiziološki sprema na ove dve opcije: ubrzava se disanje, pojačano se luče hormoni, mišići postaju napeti itd. Funkcija fizioloških promena je da povećaju nivo energije i tako pripreme organizam za napor i hitnu rekaciju.
Kakvu ulogu ima za nas strah?
-Strah ima zaštitnu ulogu, da nas upozori na moguću opasnost i da spremi organizam da reaguje, da akumulira energiju koja je potrebna da bi osoba pobegla ili se borila sa neprijateljem. Sve ovo navedeno se dešava i ima smisla ukoliko se šetate sami po mračnom delu grada, čujete korake iza sebe i polako krećete da reagujete fiziološki, disanje se ubrzava, suše se usta, mišići se stežu, luči se adrenalin, jednom rečju, telo se sprema za reagovanje u opasnim situacijama, kada postaje energizirano i omogućava vam da reagujete u opasnoj situaciji. U slučaju mračne ulice spremate se da bežite ili da se suočite i eventualno borite sa neznancem.
A šta se dešava danas u situaciji proglašenja epidemije korona virusa koja sa sobom donosi niz mera?
-U sadašnjoj situaciji svetske pandemije i proglašenja epidemije, strah je došao u prvi plan. Okolnosti su takve da nemamo sasvim jasnu sliku o tome šta se događa, postoji šansa da budemo životno ugroženi, način života je promenjen i još se menja, a život se sveo na čekanje da opasnost prođe. Strah je prirodna reakcija na osećaj ugroženosti, ali umesto reakcija „bori se ili beži“ sad smo nemoćni da uradimo bilo šta od navedenog i praktično stojimo u mestu.
Postoji zabrinutost na ličnom nivou, za svoj život, život dragih osoba, za egzistenciju i preživljavanje. Spolja postoji tenzija koja je svakodnevna, a sama činjenica da je u zemlji proglašeno vanredno stanje i uveden policijski čas, mnogo utiče na opšte psihološko stanje. Strah kao primarna emocija, u ovakvim uslovima je svakodnevno prisutan. Dolazi do stalnog opažanja opasnosti i to traje već neko vreme, a sasvim sigurno će trajati u budućnosti. To znači da smo stalno izloženi svakodnevnom stresu, da je naš organizaam u stanju opasnosti koja ne prolazi, što vremenom dovodi do iscrpljivanja čitavog organizma. Posebno su pogođene osobe koje već imaju probleme psihološke prirode, jer im ovi uslovi donose nesigurnost koju je vrlo teško kontrolisati.
Smatra se da je određena doza straha u situaciji, kao što je ova, dobra, jer upozorava, navodi ljude da promene ponašanje, da budu oprezni i poštuju savete stručnjaka. Preterani strah u vidu panike ili pojačane anksioznosti nije dobar, jer onemogućava osobu da reaguje u skladu sa okolnostima i da pravovremeno reaguje na situaciju. Anksiozni ljudi su skloni katastrofičnim očekivanjima, koja podrazumevaju očekivanje najgorih mogućih stvari koje se uglavnom nikad neće desiti. To je uobičajeno, ali u ovakvoj situaciji dosta pojačano. Ova situacija za anksiozne ljude je kao ostvarenje njihovih najgorih noćnih mora, jer dok su do sad njihovi strahovi bili sasvim iracionalni, sad su se okolnosti promenile.
Šta raditi sa strahom?
-Postoje razne tehnike za prevladavanja straha, a zajedničko im je neminovno suočavanja sa samim strahom. Psihoterapeuti kažu da se od straha ne može pobeći, jer je u nama i da nas svaka anksioznost poziva da pogledamo u sebe. Bihejvioristi misle da se strah rešava tako što se s njim suočimo na najsuroviji mogući način i ako ostanemo živi onda smo izlečeni.
Istina je negde između. Anksioznost jeste poziv da se gleda unutra, jer su svi odgovori u nama, ali u situaciji kad preti korona, osobe koje se nisu ranije bavile sobom na taj način, mogle bi da koriste drugu taktiku, a to je boravak u sadašnjem trenutku. To podrazumeva razmišljanje o onome što se radi u tome trenutku, ako se sprema ručak, onda se o tome misli, ako se igra s decom, misli su nam tu. Suština je zaposliti sebe u realnosti, fizički i kognitivno.
Prisutnost drugih ljudi je značajna u ovladavanju strahom, ukoliko napravimo korak ka spolja, u psihološkom smislu, odnosno ostanemo u komunikaciji sa drugom osobom, slušamo je, gledamo, razmišljamo o onome što nam priča. Iako je fizička distanca poželjna, socijalno psihološka izolacija nije dobra. Ako moramo fizički da budemo sami, ne moramo sebe lišavati svakog kontakta s drugim osobama. Korisno je održavati veze, koristiti moderne tehnologije za to, povezivati se i dalje sa prijateljima, dragim osobama, deliti sa njima svakodnevicu. Značajno je da je strah deo nas samih, ali nas distancira od realnog života, vodi nas u osamljenost i izolaciju koja, iako poželjna danas u fizičkom smislu, nije dobra u psihološkom.
Šta učiniti, da bi savladali strah?
-Strah je prirodno stanje organizma, koje u ovakvoj situaciji produženo traje i crpi snage organizma. Zbog toga se treba prilagoditi okolnostima, koliko god je to moguće, prihvatiti izmenjen način života, odmarati se puno, spavati, imati aktivnosti koje je moguće obavljati u ovakvim uslovima, družiti se s prijateljima preko društvenih mreža. Uprkos strahu ili zajedno sa njim, treba izdržati dane koji dolaze, strpljivo sačekati da oluja prođe, a proći će kao sve oluje do sad.
Dušan Darijević
