O prirodi često malo brinu, pa je i uništavaju, baš oni koji se „kunu“ u nju, oni koji vole da svoje slobodno vreme baš u prirodi provode. Ali, bez pomisli da u tome i drugi uživaju i da sve ono što su nasledili treba da ostave i budućim generacijama. I takav odnos se skoro uopšte nije promenio u proteklih stotinak godina. O svemu tome govori i naš sugrađanin Vladimir Radulović, koji mnogo vremena provodi na rekama, jer je strastven ribolovac skoro pola veka.
Ribe je sve manje u Moravi, kao i u njenim pritokama. Razloga je mnogo, a najčešći uzročnik je čovek. Radulović posebno ističe da mnogi pecaju ribu u vreme mresta, na nedozvoljenim mestima i zakonom zabranjenim načinima. Ništa u tome nije novo, kaže on, jer je ova pojava postala gotovo masovna od 90-ih godina prošlog veka.
– Problem je i što se izlovljava riba koja je manja, nego što je u graničnoj meri. Ima onih koji u čuvarke stavljaju sve što uhvate na udicu! Riba se ubija i strujom, kao pre nekoliko godina kod brane u Parmencu, kada se dno reke belelo od mrtve ribe, uglavnom mrene… Koriste i plin, a mnogi ribu hvataju strogo zabranjenim „češanjem“. Posebno me žalosti kad vidim one koji pecaju na mestima gde se riba mresti. U okolini Čačka više ne može da se uhvati linjak, nestali su vijun, čikov, klena i soma je sve manje, a štuke gotovo da nema… Bojim se da će, ukoliko se ovako nastavi, u reci ostati samo kamenje – kaže on i navodi mnoge loše primere.
– Pre tridesetak godina je udruženje sportskih ribolovaca „Morava“ imalo svoju čuvarsku službu, koja je pokrivala Čačak, Gornji Milanovac i Lučane. Tada je kontrola bila bolja, redovno se čistila ribarska staza, a sami ribolovci su se više zalagali da Morava bude čista – priseća se Radulović.
Kao primer da smo kao narod, nažalost, u mnogo čemu lošem „zastali“ u prošlim vremenima, naš sagovornik navodi jedan dokument iz marta 1933. koji je pronašao u Međuopštinskom arhivu u Čačku. Radi se o dopisu koji je Sportski pecački klub „Morava“ uputio Načelstvu sreza trnavskog, a u kome se moli Načelnik da putem raspisa izvesti sve opštine na svom području kroz čije atare protiče Morava „da svi opštinski časnici, sveštenici, učitelji, sve ustanove i svi građani zajednički stanu da se riba u Moravi i njenim pritokama više ne uništava eksplozivima i raznim otrovnim materijalima, jer je način takvog lovljenja zakonom zabranjen i njime se riba uništava…
Na kraju uprava naročito moli toga načelnika da naredi žandarmerijskim stanicama u Čačku i Slatini da najstrože od danas pa za petnaest dana motri na moravskim obalama da nesavesni građani love za označeno vreme po brodovima ribu skobalja, jer se ona sada u ogromnim jatima plodi i to mahom po brodovima koju građani sa raznim mrežama, stražareći na obalama, protivno zakonu love u ovo vreme i nemilostrno satiru…“
– Veliku ulogu imaju učitelji i nastavnici, koji decu treba što više da uče o onome što u prirodi imamo i kako je zaštiti… Uskoro počinje mrest ribe i želim da apelujem na sve, pre svega ribolovce, da brinu o reci i živom svetu u njoj. Da se sve ne svodi na kupovinu dozvole. Moravu imamo samo jednu i ona pripada svima – poručuje Radulović.
V. T.
Zasto dublje ne udjete u problematiku? Zasto ne obajvite razloge zbog kojih je sprecen i mrest i migracija ribe? Raspitajte se kod vecine istinskih ribolovaca sta je problem, dobicete 99% isti odgovor. Vec godinama to traje, a problem je sve veci. Ako zelite da obajvite pravu pricu, raspitajte se malo, budite „novinar“. Ali kako kod nas koverta sve ucutka, bojim se da od neke prave price nista